An invincible WEREWOLF

5.deo

Stefan P.O.V

Isao sam ka direktorovoj kancelariji,moram da priznam da sam u isto vreme bio i napet i uzbudjen...U koje cu odeljenje upasti...Jako bih voleo da idem sa mojom malom lepoticom u razred...Ona je drugacija od ostalih devojaka.Ona je jednostavno posebna.Ali ne razumem zasto je tako hladna i ne zainteresovana.Od kada sam je sreo osecam neku vatru u sebi neki neopisiv osecaj..Ne znam da li sam ja zaljubljen u nju.Nisam siguran...moram samog sebe da preispitam.

Ispred kancelarije sam i kucam na vrata
"Udji"cuje se umilni glas neke zene.

"Dobro jutro ti si sigurno Stefan."

"Da."Odgovorih kratko i jasno.

"Dobro,ides u odeljenje
Prvo dva."

Krenuo sam ka ucionici,naravno kasnio sam na cas oko desetak minuta.
Usao sam unutra i prvo sta sam video bile su te oci,sijale su kao najlepse zvezde na nebu u tamnoj noci...To je bila moja mala,ona koja mi nije davala mira...Ona je okupirala moje misli zarobila me nacisto...

"Predstavi se."rece iznervirano profesor.

"Ja sam Stefan Novakovic,imam 16 godina i dolazim iz Beograda."U kako me nervira ovaj retar njusku bi mu sada polomio.

"Idi sedi pored Tijane."Osmeh je krasio moje lice.

"Sta sam ti rekao mala.Opet se srecemo."rekao sam onako sarmerski i seo pored nje.

"Zanimljiva ti konstatacija."rekla je sarkasticno."I tebi dobro jutro."nasmejala se.

"Sta je to toliko zanimljivo pa pricate na casu,recite i da nama bude zanimljivo."

"Verujem da vas nebi zanimalo." rekla je bezobrazno i drsko.To me jako privlaci kod nje,njen stav...

Para mu je izlazila iz usiju, nista nije rekao samo je nastavio sa predavanjem.

Moj P.O.V

"Verujem da vas nebi zanimalo"odbrusila sam bezobrazno.

Stefan se na to nasmesio,imao je onaj lep decacki osmeh,njegovi zubi su bili kao najlepsi biseri...njegova rasbarsurena kosa,oci koje su se caklile.Bio je prezgodan to nikako nisam mogla da poreknem.Cini mi se da polako posustajem pred njim.Ali ne ne smem da dozvolim da se zaljubim..ne opet.

Ostatak dana smo tek ponesto prozborili drzim ga na distanci...velikoj distanci.Vidim da skenira svaki moj pokret..da zudi zamnom.Da ga izludjujem ja kao pojava.Znam da sam djavo ali sta ces.Neka se muci.Nedam se vise nikad nikom.

Do kuce sam polako koracala i slusala muziku.
Ostar zimski vazduh mi je prijao.Stigla sam kuci i bila sam premorena.

Kod kuce su bile Moon,Liza i Katy.

"Desi kako je tebi bilo u skoli."pitala me je Katy.

"Mozes zamisliti,danas posle prvog casa sam se sudarila sa nekim deckom."
Pocele su da se smeju i da me ispituju kako izgleda kakav je i tako to...Sve sam im rekla sem jednog...da sumljam da je on vukodlak sa obelezjem vatre.