An invincible WEREWOLF

6.deo

Novo jutro novi haosss...
Budi me iritantan zvuk alarma.Moram da idem u skolu i ako bih najradije ostala kuci i ceo dan gledala neki dobar film.

Ustajem i idem do kupatila da obavim higijenu.

Kada sam napokon i to zavrsila,prelazim na moju jutarnju odevnu kombinaciju.

Karirana plavo-crna kosulja ispod toga crna majca na kratke rukave i svetle uske teksas pantalone.

Stavila sam alajner,malo maskare i labelo.

Uzela sam ranac,obukla jaknu i obula cizmice.

Koracal sam polako...prijale su mi lagane setnje do skole to me je smirivalo kada sam napeta.Kao i obicno slusala sam muziku.

Stigla sam petnaestak minuta ranije nego obicno.

Nikada nisam imala najbolje prijatelje u srednjoj skoli.Sa svima sam se druzila ali niko mi nije bio toliko blizak kao moje drustvo iz copora.

Sela sam u klupu.Stefan se nije pojavio.I necudime, ostavlja utisak BAD BOY.To su oni koji dolaze kada hoce,ostaju koliko hoce i odlaze kada im se prohte.I da imaju svaku ribu na koju nalete.Puse,piju,tuku se i tako to.

Dosao je i veliki odmor ali  njega i dalje nije bilo.Isla sam ka izlazu,nisam ni obracala paznju.Ugledala sam njega.Decka ugalj crne kose kako sedi na stepenistu meni okrenut ledijma i pusi cigare.On pusi!?Nisam znala to do sada ali koga je briga.Njegov izbor.Krenula sam pored njega jer ne zelim da se ponovo susretnem sa njim.Zaustavila me je njegova ruka.

"Neces cak ni da se pozdravis samnom."upitao me je sa smeskom na licu.

"Zbog cega bih?"nisam ni sacekala odgovor odmah sam krenula.Uhvatio me za podlakticu i brzo me okrenuo i pribio uz sebe

"Zbog ovoga."rekao je.

U tom trenutku nase usne su se spojile.Ja nemogu da opisem taj osecaj,osecala sam toplotu u celom telu,topila sam se u njegovom dodiru...Cinilo mi se da je taj jedan minut trajao kao citava vecnost.Delovalo je kao da je vreme stalo...Kao da smo nas dvoje jedini na svetu sto nije bila istina...Sve jace me je stiskao oko struka.

Polako smo poceli da gubimo vazduh.Polako se odvojio od mene i pogledao me svojim skoro crnim ocima.Pogled mu je bio ostar i hladan ali ipak je bila tu jedna iskra u njegovim ocima za mene neobjasljena pojava.

Sad sam shvatila zasto me je tako pogledao...Pa naprimer zato sto sam ja bolesnik koji je skoro dva minuta bukvalno buljila u njega ko tele u sarena vrata.

Pa iskreno ko i nebi pored ovakvog frajera koji stoji pored mene....Ufff boze sta ja pricam to jest mislim....Ovo je sve jako pogresno naljbolje je da odem od njega.Njegov miris me opiija,pogled hipnotizuje a pojava ocarava.Plasim se da bih mogla da pokleknem pred njim sto svakako ne bih zelela da se desi.Mi nikako nismo jedno za drugo jer ja sam osoba koja ne ume da voli a i za njega sam sigurna da je isto tako.

"Ej lutko ja znam da sam zgodan ali nemoras toliko da balavis."rekao je.

"Ko balavi ja balavim!?Ti si samo jos jedan umisljeni kreten!Najbolje bi bilo da prestanemo sa svakim kontaktom jer je ovo potpuno pogresno sto se malo pre desilo!Razumes!?"rekla sam iznervirano.

"Hteo bih da ti napomenem nesto vrlo vazno:Nikada te se necu otarasiti!Bices moja...milom ili silom.Kapiras!?"Rekao je iznervirano.

"Ja nikada necu biti tvoja niti icija.Bicu samo svoja.I ja nisam stvar pa da mozes da me posedujes!"rekla sam i otisla...nije krenuo zamnom.Cula sam samo kako je rekao "Videcemo Tijana!"