Novi Zivot👐

Nervira me. Mnogo.-2. part

Ali zivot je ne predvidiv uvek se desi nesto, sto ti ga olakša ili pak oteža.
Izgleda da je meni ovak put olaksao.

Kada se raspakujem, sidjem u dnevni broravak razgledavajuci ga. Sav namestaj je od punog drveta, na zidu je zakacen TV a preko puta njega ugaona garnitura, ispred nje sto, sa strane stoji kamin na kome su slike gdje. Sladje i nekog coveka, predpostavljam njenog muza. Slike su poredjane verovatno po starosti jer na prvoj izgledaju najmladje. Kao da imaju 20-ak, a na poslednjoj je gdja. Sladja ista kao sad. Sve slike krasi njen i njegov srecan, pre svega iskren osmeh. Steta sto nemaju dece..

U razgledavanju me prekine ljupki glas jedne od kucnih pomocnica koja me zove na veceru.
"Gospodjice zove vas gospodja na veceru." kaze i krene nazad u trpezariju.

Krenem ka trpezariji, zastajuci ispred velikog ogledala bacajuci pogled na sebe a onda nastavim dalje.

"Dobro vece i prijatno"-kazem kada udjem i ugledam gdju Sladju i nekog gospodina srednjih godina kako gleledaju u svoje tanjire i jedu.

Na moj glas podignu glave i pogledaju me. Sladja sa osmehom a gospodin ozbiljno..

"Dobro vece, dodji da te upoznam. Ovo je Mihajlo, on vodi firmu od kad je moj suprug umro"-poslednje reci kaze toliko tesko i sa tugom.

Gospodin ustane i pruzi ruku izgovarajuci:
"Dobro vece i drago mi je, Mihajlo."
Kaze u manju osmeh, ali i dalje ozbiljno.

"Tokodje,Lajla."-nasmejem mu se svojim najlepsim osmehom.

"Sedite deco da jedemo."-kaze Sladja, pokazujuci na nase stolice.

                             ***
Veceru smo proveli u tisini.. Ja trenutno sedim u dnevnom gledajuci neku glupu seriju, dok su gdja i gospodin i resavaju nesto oko firme..

"Gospodjice, zove vas g. Sladja u radnu sobu."-kaze ista ona pomocnica od pre..

Prekidajaju ci me u smaranju sa ovom dosadnom serijom.

Ustanem i krenem u radnu sobu. Pokucam i sacekam jedno 'udji', sa druge strane vrata a zatim udjem.

"Dodji, sedi Lajla. Upravo sam pricala sa Mihajlom o tvom mestu u firmi."

Kada se smestim u preudobnu fotelju progovorim.

"Oh, stvarno? Koje mi je radno mesto dodeljeno?"-upitam.

"Jos uvek ni jedno, molim te reci mi koju si ti skolu zavrsila?"-kaze Mihajlo mrtav ozbiljan.

"Srednju Ekonomsku, ekonomski tehnicar, sa skroz odlicnim uspehom, i prvu godinu ekonomskog fakulteta, ali zbog privatnih razloga nisam nastavila." -kazem sa ponosom.

"Donet cete mi svoju diplomu i svoj indeks. Pa cemo videti gde cete raditi."

Ovaj covek me nervira. Mnogo. Zasto je ovako bezobrazan. Pa naravno misli da sam neka naivna klinka koja ce se zadrzat par dana u firmi a zatim nestati. Previse mi je sumnjiv, nekako gleda pokavare, no videcemo. Ako nesto pokusa, nece dobro proci. I ako sam previse mlada nagledala sam se svega, i videla sam razlicite tipove ljudi.

"Da, naravno."-kazem ustajuci, suzdrzavajuci se da ga ne lupim sakom. Otrcim do u sobu i nadjem dokumente noseci ih ka radnoj sobi.

"Izvolite"-pruzim mu dokumente gledajuci ga ubitacnim pogledom, a zatim se zavalim u fotelju.

Nakon 10omininutnog prigledanja progovori gledajuci me u oci.
"Pa mozes raditi kao moja sekretarica neko vreme, jer je gospodja koja je do sad radila otisla na odmor jedno mesec dana."

"E super, nadam se da cete se slagati"-kaze Sladja.

Ma kako da ne. Ja vec sad imam potrebu da ga ubijem je se ponasa kao poslednji konj. Salim se necu da vredjam plemenite zivotinje.

"Da,da naravno, zasto ne bi. Ja sam veoma zainteresovana za taj posao. Potrudicu se da radim sto bolje kako bi tu ostala godinama." -kazem gledajuci u Mihajla sa podmuklim osmehom. Zao mi je macane, ne idem ja tako lako..

"E pa super vidimo se sutra u 7.00 u firmi i molim bez kasnjenja. Prszirem to. Ja bih sadorao da podjem gospodjo Sladjana. Sutra rano idem u firmu. Laku noc"

"Nista ne brinite,laku noc"-kazem izlazeci iz radne sobe i krecu ci ka sobi, al onda mi padne savrsena ideja na pamet. I krenem ka vratima.

"Gde ces zlato?"-upita me Sladja kad sam vec na izlazu.

"Idem malo da sedim u dvoristu vreme je prelepo."-kazem ne cekajuci odgovor.

Dvoriste je prostrano i svida su neke lampice koje osvetljavuju ga celo. Krenem ka delu gde sam videla sa prozora bastensku veliku ljuljasku.
Kada dodjem do nje,zavalim se gledajuci u nebo puno zvezda.
Tokom mog uzivanja neko me prekine-
"Sta radis tu?"-kaze ************************************

Ko je dosao?? Sta mislite?? Pisite u komentare.. Sledeci sa 2kom😁💖💖