Novi Zivot👐

Ostace bez zuba

"Sta radis tu?"-zacuje se glas iza mojih ledja od kojeg naglo ustanem, jer sam se uplasila. Posto smirim svoje disanje, ciknem na, meni nepoznatog, decka koji se pritom valjao od smeha smastajuci se u ljuljasku.

"Uplasio si me, i ko si ti uopste?"

''Da se primetit...HAHAHAHAHAH"-Kaze smejuci se i dalje.

"Ti izgleda nisi cuo ostatak moje recnice.."

"Ma cuo sam, ja sam Uros. Radim ovde i zivim ovde."-kaze vadaci paklicu cigara iz dzepa i stavljajuci jednu u usta. Dok on pali cigaru ja sebi dam za pravo da ga odmerim.         Malo duza plava kosa koja mu pada preko cela, punija usta, veoma ostre crte lica koja teraju nemir u telu kada ga pogledas sto od ozbiljnosti sto od slatkoce. Maica koja istice njegove misice i uze farmerice.

"Mozes li da prestanes??"-upita me, sto me natera da ga pogledam u oci, oci boje cokolade presijavale su na mesecini sto je upotpunjavalo njegov izgled.

"Sta?"-upitam ga podizajuzi obrvu.

"da buljis u mene?"-BLAM. Imam osecaj da cu trenutno da propadnem u zemlju od srama koji upravo osecam, ali nedam da to primeti. Da mnogo,ali mnogo sam ponosna.

"Ne mogu."-kazem srkasticno, sedajuci na ljuljasku pored njega, gledajuci u nebo. On nastavi da pusi svoju cigaru ne obracajuci paznju na mene. Nakon nekog vremena opet progovori.

"Nisi mi odgovorila na pitanje: Sta radis ovde?''

"Mnogo te intresuje? Pa na tvoju srecu zivet cemo zajedno neko vreme. Jedan si od retkih koji imaju tu priliku."-Kazem ne skrecuci pogled sa neba.

"Jedan od rijetkih?"- ponovi deo moje recenice kao pitanje ocigledno zbuljen.

"Ne bitno, laku noc i sanjaj kosmare"-kazem ustajuci sa ljuljaske u nameri da odem da se istusiram i legnem da spavam da bih domorila za prvi radni dan.

"Ne treba mi veci kosmar od tebe. Inace kako se zoves?''-prvi deo recenice kaze uz podsmeh.

"Ako budes imao srece saznaces."-Kazem i potrcim ka ulazu,gledajuci u njega kako upravo ustaje i popravlja svoju majcu prateci me pogledom. poslednje sto cujem pre no udjem;

"Ej nije fer."

----------------------------------------------------------------

kad se istusiram, obucem se navijajuci alarm za sutra. Rukom krenem da ugasim lampu nacnom stolčiću,a pogled mi padne na uramljenu sliku mene i meni nekad jedinog svetla u tami, ovog sveta.

Uzmem sliku u ruke pustajuci suze niz lice.

"Nedostajes mi mnogo,ne znam kako izdrzavam bez tebe Medo,proslo je 15 meseci a mene boli isto kao i onog momenta kad je autobus krenuo. Ako ne i jace.-kazem veoma tiho spustajuci sliku i brisuci suze.

Znate onaj osecaj kad ti se noko pocne svidjati kao klinki od 11 godina, tj petog razreda. Od prvog momenta od kad upoznate tu osobu, a onda to vremenom prerasta u zaljubljenost. Da u drugoj godini srednje predje  u ljubav, obostranu,neizmenicnu ljubav koja traje. Traje punih 3 godine a onda samo nestane i to ne vasom voljom, niti voljom te druge osobe.... Vec Bozijom voljom protiv koje niko ne moze. Naravno da ne znate jer se to samo Lajli desava, samo ona dobije sve a onda i to izgubi u jednom momentu.

                                                  ****                                    

Gledam se u ogledalo, proveravajuci jel sve u redu i jel odeca dovoljno pristojna za prvi radni dan.

nakon stose uverim da je sve u redu, sidjem u dnevnu gde zateknem gospodju Sladju i decka od sinoc kako ragovaraju. Nakasljim se, privlaceci paznju na sebe a zatim im i pozelim 'Dobro jutro' kao i oni meni Sladja kaze

"Urose odvedi Lajlu u firmu, pozurite da ne zakasnite. Prvi joj je dan. Srecno Lajlice."

"Uredu gospodju."-kaze s posmehom,tacno zna zasto.....

"Hvala, mozemo da krenemo."-Kazem krecuci ka vratima.

Kad dodjemo do auta on mi otvori zadnja vrata, nasta ga pogledam kao nenormalca prolazeci pored njega i sedajuci na suvozacevo mesto,

Nakon sto se i on smesti i pokrene motor automobila, kaze:

"Znaci Lajla, mora da sam rodjen pod srecnom zvezdom kad sam uspeo toda saznam."- sarkazam,mnogo sarkazma u jednoj recenici. ali ja ne bi bila ja kad u mojoj ne bi imalo jos vise..

"Sigurno duso,nema na to pravo svako.          I zapamti dok me budes vozio nikad ali nikad bas nikad nemoj vise da si mi otvorio vrata pogotovo ne zadnjeg sedista. "

"haahahhahh ma vise da hoces necu, ne moze mene niko da ipali."

"Sigurno"-kazem tise, sto bude i poslednja rec pre bego stostignemo ispred firme.

"Srecno, i pazi poznavajuci Mihajla nece te tako lako primiti bez mucenja. pogotovo zato sto zivis kod Sladje u kuci."-kaze mi uz smekarski osmeh.

"Hvala, al nisam ja neki lak zalogaj, morace dosta da se pomuci mene da sazvace i istera s posla. Nisam ja kao ostale devojke ne moze mi nista.  A kad pokusa da me sazvace ostace bez zuba."-namignem mu i izadjem iz auta uputiv si se prema firmi.