GLUVA TAMA

4. Poglavlje

Smedjokosa devojka drhatvo prisloni svoje slabe, krhke dlanove na zvono velikim belim vratima bogate vile dobrostojece porodice. 

Njene porodice.

 Porodica koja je odustala od nemocnu devojku, od spostvenu krv zbog raznih traceva i zbog previse cenjenog ugleda koji nisu hteli da naruse.

Cak i mlada sluzavka koja joj nabrzo otvori vrata vile Jovanovica je gleda nekako odvazno i sa ogromnom dozom gadjenja koju se ni ne trudi da sakrije od unuku njene gazdarice.

Nije imala vise od 20 godina, i bome je dobijala vise prava od rodjene unuke te porodice i bila je u boljom situacijom od iste.

Nabrzo, iza arogantne sluzavke koja ne udostoji devojku ni jednog jedinog pozdrava cisto radi kulture, pojavi se starija zena, pravo receno dama u godinama sa dubokim dzebom i ogromnim stilom, zaista je znala kako da uziva u zivotu cak iako je polako njen put prilazio samom kraju.

Starica je prisla vratima takodje sasvim odvazno i arogantno, nadmeno i gospodski, nekako sa ocekivanjem da joj se celi svet pokorava i pada ispred njenim nogama.

U smedjokosu devojku je gledala kao na nesto najnize moguce, sa nikakvom truncicom postovanja ili poverenja, gazeci njenom arogancijom i odvaznim i gadljivim pogledama po devojcinom samopouzdanju, njenog dostojanstva i svih bolnih stvari koji je nosila u sebi - stvarno ju je jako povredjivala svojim postupcima, odlukama i pogledima.

Kao njen jedini zivi rod, starica je odustala od svoje prve unuke, nije ju cak bilo briga gde zivi i kako je, snalazi li se, zdrava li je, gladna li je, da li joj je hladno i kako prezivuje svaki sledeci dan sa malom i tesko bolesnom sestrom.

Devojka pak, je bila prva zenska sreca u toj porodici, bila je dete nad kojom su svi drhtali do skorije, samo do pre skore tragedije, gledajuci je kao najvece zlato; sad su na njom gledali kao na najruzniji i najnevredniji kamen isprljan trajnim blatom. I to, bas onda kada ih je devojka najvise trebala.

Ali jedino sto je starica radila jeste da je brinula o svom ugledu i dizala svoje vrednosti, stavljala sebe visoko medju oblacima ni ne sluteci da moze tek tako da glavom udari o cvrstom hladnom zemljom na samom dnu.

Tea je isuvise volela svoju baku i kao malenu devojcicu koja je izgubila svakog zivog i mrtvog sem njenu baku i njenog deda, iskazivala je ogromnu zelju da se vidja sa njima cesto jer sve sto je ipak ona kao dete mogla da vidi u njima su bili dobri baka i deda koji su je dobro ugostivale svaki put kad bih im dosla u poseti dok njena sestra nije mogla da ju cuva dok je na poslu; nije mogla ni naslutiti koliko su to losi, arogantni i koristoljubivi ljudi kojima je stalo jedino do novaca i utisak koji ostavljaju na okolinu.

Oni naravno nisu imali nisto protiv malene devojcice, vec samo protiv njene velike sestre koja je nanela crnu mrlju na njihovom imenu sa titulom kurve koja se davala po sumama nepoznatom i koliko se do sad moglo znati, starijem muskarcu dok su njeni roditelji bili ubijeni od istog tog coveka, a njen brat uhapsen u iste te veceri i koliko se znalo, ili su barem tako voleli da ljudi misle, takodje zbog nje.

Jovanovici ipak nisu bili voljni da preuzmu brigu makar nad malenom devojcicom i priuste joj zivot i lekovanje kakvo zasluzuje, da olaksaju sve ovo makar malo, zbog malog bolesnog deteta ili barem zbog spomena njihovog sina; gledali su na nju kao na teretu na nekim nacinom i nije ih bilo puno briga  o nemocnim sestrama, o njihovim unukama. 

Tea, uzeljena mirisa i toplog zagrljaja svoje bake, otpustila ja sestrinu ruku dok su stajali na pragu velike kuce i zatrcala se namrgodjenoj starici sa namerom da uleti u njenim toplim rukama i da je snazno zagrli ubijajuci nedostajanje koje je osecala za njom.

"Nedostajala si mi ba..." - pocne malena dvojcica da prica srecno i radosno dok trci prema njenoj baki ispruzenim rucicama zeljne toplog zagrljaja, ali ostri pogled i odbijanje njene bake i pogledom, i govorom tela i recima ju zaledi u mestu i snuzdi njenu facu i narusi njeno pozitivno raspolozenje.