GLUVA TAMA

6. Poglavlje

Iritantno skolsko zvono je u ranim i suncanim jutarnjim satima oznacilo pocetak nove skolske godine, i prvi devojcin dan u trecoj godini srednje skole u opstestveno - humanistickom smeru u Gimnaziji.

Pre nego sto je smedjokosa devojka dosla u svojoj skoli i dozivila svoj prvi skolski dan kao najomrazeniji, najismevaniji i najzlostavljaniji ucenik ne samo u celoj svojoj generaciji, vec i u celoj skoli od preko 700 ucenika, odvezla je i svoju malenu sestogodisnju sestru u njenoj skoli gde je i ona trebala doziveti svoj najprviji skolski dan u prvim razredom, ne mozeci a da uz svega toga ne pomisli na svoje mrtve roditelje i zatvorenog brata, i spostvenu i sestrinu zelju da su i oni bili tu i deo svega ovoga, da je njihov zivot bio jednostavniji, mirniji, srecniji, kakav je i bio pre samo nekoliko meseci, samo do zadnje zime, samo do te noci.

Skolsko zvono je vec polako najavljujuci prvi skolski cas iz ove godine, skupilo sve ucenice Gimnazije u njenim sirokim unutarsnjim hodnicima ostavljajuci veliko dvoriste u potpunosti prazno, zapravo sa par zalutalim spankovcima i tuznu smedjokosu devojku.

Setivsi se da ima prvi cas u kabinetu po biologije na zadnjem spratu sa njenim klasnim rakovoditeljem, smedjokosa devojka je duboko uzdahnula i nacinila svoje prve i sto je moguce brze korake u unutarsnjosti nekada njenog omiljenog mesta, sada jos jedne nocne more.

Ulazevsi u dugackim hodnicima gde se samo do prosle godine zezala i zabavljala sa svojim prijateljima, sada se suocila sa hladnim, podrugljivim, k naravno, onim gadljivim, neprijatnim pogledima koji su samo vristale kao i svaki kutak u devojcinog zivota, koliko je ona prljava i gresna.

"Pogledni je samo. Kako moze da si uopste dopusti da se pojavi u javnosti?" - nisu ostavljali samo na pogledima, poceli su da je guse i ranjavaju i tihim dosaptavanjima koje su namerno bile dovoljno glasni da ih devojka moze cuti, da moze da oseti kako se ostrice zlih jezika zabijaju u najbolnijim dubinama njene duse.

"Odvratno, zaista mi se gadi. Kurva." - nastavljali su losim recima i pogledima da je dublje obelezavaju, neopravdanije vredjaju i gnasnije osudjivaju, ne znajuci, zapravo ni ne pokusavajuci da shvate ili saznaju istinu, ili barem da se ostave toga uzimajuci u obaziru cinjenicu da su povredjivali, zapravo, da su psihicki ubijali tu povredjenu i krhku devojku.

"Bezi dalje od nje, silovana je." - stariji Gimnazijalci su "savetovali" ove mladje, govoreci o tome kao da je neka zarazna bolestina bez leka, a zapravo, oduzimajuci svaki najmanji tracak nade za zaborava devojci i zakopavajuci ju dublje i zaglavljujuci ju jace u teskim i bolnim okovima secanja na te noci, na tog bezosecajnog monstruma koji ju je zaglavio u ovim paklom tako cistu, neduznu i nevinu, tako krhku, ranjivu i smrtno ranjenu.

"Da, to je ona silovana devojka." - oni koji su vec culi pricu o toj noci, ili barem jednu verziju iste, i znali su o kojoj devojci se radi, stavljali su joj jos jednu od etiketama na njoj, onu za nju, najbolniju.

Silovana.

Silovana.

Silovana.

Silovana.

Devojka je, osecajuci tesku vrtoglavicu koja joj je izmucivala sve mozdane celije i vrsila bolni pritisak nad njenom vec omalaksalom telu, ne mozeci da veruje vise ni svojim slabim i nekontrolisano drhtavim nogama, krhko se povukla u stranu naslanjajuci se za jednim od zidovima, onaj koji joj je bio naizgled blizi, osecajuci kako njene nutrine krvare, njena dusa jeca i njene oci mokro tuguju zbog svim tim njima sasvim nebitnim, a za nju smrtno ubistvenim komentarima.

Hladna i pribrana.

Moram ostati hladna i pribrana, ukoliko zelim da prezivim i ovu skolsku godinu, a onda i sledecu, ukoliko zelim da se upisem na dobri fakultet i obezbedim sto je moguce bolji zivot za moju sestru.