Bela alfa (Zavrsena)

VI part

Subota je i trenutno se nalazim sa svojim coporom gde se sve zajedno spremamo. To je haos. Marija i Bella me toliko lickaju da mislim da kad završe sa mnom umreti.

Flashback
Ja:,,Ee cure! Stigla sam. Šta se radi?"
Marija :,,Ma ništa. Kod tebe?"
Ja:,,Nemoj te početi skakati!"
Bella:,,Šta? Šta?!"
Ja:,,Pronašla sam pratnju ALI samo kao prijatelji!"
Marija:,,Aha,jest ,jest. Ko je on?"
Ja:,,Aleks. Idem sa njim samo da devojku u koju je zaljubljen napravimo ljubomornom. Samo to."
Marija:,,Nešto ne verujem al ajde. Ali opet se moraš spremiti. Ima da budeš lepša od svih."
Ja:,,Čak i od tebe?"
Marija:,,Oh draga nema lepše od mene. Mislila sam da znaš to."
Gledale smo se ozbiljno pa se odvalile smejati.
Ja:,,Haha,carice. Idemo u kupovinu?"
Marija,Bella:,,Naravno!"

End of flashback

Bukvalno smo pet sati bile u kupovini. Noge su me boljele više nego ikad.
Bella:,,Izgledaš divno!"
Kaća:,,Slažem se! Ima da padne sa nogu kad te vidi!"
Marija:,,Kaća je u pravu. Svi će da se okreću za tobom!"

Ja:,,Hvala. Malo sam nervozna u vezi ispita na kraju. Kakav je to uopšte ispit? Sem onoga što je razredna rekla."
Bella:,,Verovatno si iza škole primetila neko ako malo brdasce i na njemu kamenu ploču? "
Ja:,,Da. "
Marija:,,Eh,pa kad mesec dostigne punu snagu u ponoć jedan po jedan učenik ide na to brdo i klekne na kamenu ploču. Onda zatvoris  oči i prepustis se. Kažu da će ti mesec dati zadatak. Ako dobro uradiš ostaje s živ a ako ne umires. Tamo ćeš otkriti koliko si zapravo mocna i dio svoje sudbine. Ali to samo alfe i lune mogu a ostali ne."
Ja:,,Čak ni bete?"
Bella:,,Ne. Nisu dovoljno snažne da izdrže uticaj meseca. "
Ja:,,U redu. Hajde idemo u dnevni da pričamo."

Ana:,,Dženifer! Neko te traži!"
Ja:,,Evo me!"
Na vratima je stajao Aleksa. Bio je prezgodan. Imao je crnu košulju koja je jasno ocrtavala njegove mišiće,crne uske farmerice,crna jakna (jer ipak sako je previše svečan za ovo) i cipele.
Posmatrao me kao da sam pala sa Marsa. Mahala sam mu ispred očiju.
Aleks:,,Izvini. Samo...prelepa si."
Ja:,,Hvala. Idemo?"
Aleks:,,Idemo. Da li si uzbuđena?"
Ja:,,Aha. A ti? Da li si ti već prisustvovao ili je ovo prvi put?"
Aleks:,,Prvi put. Jesam uzbuđen ali i nervozan."
Ja:,,Ma nema potrebe. Razvalicemo taj ispit!"
Aleks:,,Hah. "

Zabava je extra. Za pet minuta je ponoć. Razredni su nas okupili na poljani ispod brda.
R:,,Deco nadam se da ste spremni. Nemojte da se bojite sigurno polazete ispit. Mi smo poslednji kao najmladji. Možete da budete ovde ili da se vratite na zabavu."
Aleks:,,Vraćaš ili ostajes? "
Ja:,,Ostajem. Ti?"
Aleks:,,Takodje."
Ja:,,Aleks. Hajde da sednemo."
Aleks:,,Ok. Evo ovde."
Ja:,,Nego... pričaj mi o toj curi što ti se svidja. Kako se zove? Kakva je? I tako. "
Aleks:,,O ne,ne! Kris mi je rekao da ne znaš čuvati tajne! Ne pada mi na pamet!"
Ja:,,A daj! Što si takav?  Nemoj vjerovati Krisu!  Laže!"
Aleks:,,Ne, ne laze."

R:,,Ostali su još Aleks i Dženifer. Aleks ti prvi."
Aleks:,,U redu. Drži mi palčeve."
Ja:,,Ok. Ne brini ."
Popeo se i kleknuo. Mesec ga je obasjao.  Izgledao je prelepo. Ako anđeo. Bio je u tom položaju oko petnaest minuta.
Posle petnaest minuta sišao je i došao kod mene.
Ja:,,I? Kako je?"
Aleks:,,Super!'
R:,,Dženifer! Hajde pa da završimo!"
Ja :,,Evo!"

Osećala sam nervozu. Kleknula sam i zatvorila oči. Osetila sam kako me mesec miluje. Padam u dubok san.

Budim se na nekoj livadi. Jednostavno ocarava.
Na kraju livade vidim muškarca i ženu kako se igraju sa decom.
Zena:,,Kristofere!  Smiri se! I ti Dženifer! Davide,pomozi mi!"
Da li je ovo ono što ja mislim? Da li su to moji i Krisovi roditelji? Znači otac mi se zvao David.
David:,,Smiri se Miranda. Ako se ti smiris i oni će."
Znači majka se zvala Miranda.
Odjednom se prebacuje nešto. Pojavljujem se ispred kuće. To je stara kuća u kojoj sam živela.
Miranda:,,Sofija moraš da se pobrines za njih. Morte nas traži. Želi da nas ubije. Kad bude vreme vratićemo se po njih. Nemoj im govoriti za ovaj svet niti za bilo šta vezano za nas. Obecaj mi."
Tetka:,,Obecavam."
Ponovo se prebacuje. Sad sam u nekoj velikoj kući.
U nekoj sam sobi. Čini se radna soba. Za njim sedi neki čovek oko četrdeset godina. Bože! Pa to je David,moj otac.
Tata:,,Moram da ih nadjem. Vreme je da znaju istinu ako  nisu do sad saznali."
Obraćao se jednoj ženi. Mojoj majci.
Mama:,,Slažem se. Morte je u zatvoru i neće nikad izaći. Vreme je za okupljanje porodice."
Tata:,,Moramo joj reći šta je kad je sretnemo."
Mama:,,Ne!Ne možemo joj to reći! Ne sme saznati da je Bela alfa! Nikada!"
Bela alfa? Šta je to?
Opet se prebacuje. Ponovo išta poljana.
X:,,Sad znaš istinu i dio sudbine alfo. Ali nikome ne govori da si alfa a ne luna. Neće se završiti dobro. Veruj mi."
Ja:,,Ko si ti?"
X:,,Ja sam Aurora. Ovde sam da svim mladim alfama i lunama pokažem istinu."
Ja:,,Aha,ja sam Dženifer. Drago mi je Aurora. "
Aurora:,,I meni. Zapamti nikome ni reci! Imaš moći lune i alfe. Koristi samo moći lune ,upravljanje prirodom a moći alfe ne koristi ako nije obavezno. Do sledećeg susreta!"
Ja:,,Čekaj!"
Otišla je.
Otvaram oči. I dalje je vidim pred sobom. Šta je ono sve značilo? Da li je ono istina? Sišla sam sa brda i otisla do Aleksa.
Aleks:,,Nije te bilo poprilično dugo. Znaš. Pola sata te nije bilo. Šta si to radila tamo ne znam ali verovatno ozbiljno."
Ja:,,U pravu si. Hajde idemo unutra nazad na zabavu."
Aleks:,,Ok! Idemo."