Bela alfa (Zavrsena)

XV

I dalje sedim na svom tronu i razmišljam kako da ju unistim. Odjednom Steven ulazi. U ruci nosi kovertu.
Steven:,,Za Vaše veličanstvo."
Otvorio sam ju i krenuo citati:

Morte,ako zelis,sutra uvece na severnoj livadi ce da se desi dugo ocekivani obracun. Ne želim da se skrivam više. Večeras se završava. Samo će jedna strana opstati. Kad si napao mog prijatelja napao si mene. To ti je najveća greška. Večeras u ponoć te čekam. Ako nisi kukavica dodji a ako jesi nastavi se skrivati iza svojih podanika.
  
         Dženifer,tvoja najgora noćna mora.

Ta mala drznica. Kako se usuđuje?! Večeras ću te uništiti!
Ja:,,Spremi ih za bitku. Večeras odnosimo pobedu!"
Samo je izašao iz dvorane. Nekad je čudan ali je moj najbolji ratnik.

~Dzenifer p.o.v.
Trenutno se borimo svi zajedno. Imamo neku omanju vojsku. Roditelji su nam poslali najbolje borce i plus neki odavde. Ionako  se sve završava tako što,ako sve ispadne dobro,ja ću umreti. Možda se vratim ponovo na zemlju ali ne znam kojim životom.
Otišla sam u kuću. Premorena sam a trebace mi snage za sutra. Otisla sam u sobu, istusirala se i legla. Neko ulazi u sobu.
Aleks:,,Jesi dobro? "
Ja:,,Aha. Umorna sam samo. Dodji leži kao želiš. "
Došao je i zagrlio me oko struka. Nedostajace mi ovo. Njegove ruke,oči ,glas... sve će mi nedostajati. Volim ga svim srcem. Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim očima u kojim sam se gubila. Naslonila sam svoje usne na njegove. Prvo je bilo strasno ali kasnije sve agresivnije. Poljupci su bili puni požude koju smo oboje imali. Skinuo mi je majicu tako da sam bila u brusu ispred njega. Ja sam skinula njegovu majicu.
Aleks:,,Da li si sigurna?"
Klimnula sam glavom,a on je nastavio bez daljnjeg govora.
Tako so proveli veče zajedno. Bolelo me u duši što ga lažem. Što neću više videti njegov osmeh i oči.

Probudila sam se. Pogledala sam na sat i videla da je 6 ujutro. Krenula sam da ustanem ali me nešto zadržalo dole. Pogledala sam i videla Aleksove ruke oko mene. Okrenula sam se i pogledala ga. Izgleda tako slatko. Nežno sam ga poljubila i on je otvorio oči. Odjednom sam se našla ispod njega.
Aleks:,,Nikad me niko nije lepše probudio."
Rekao je i poljubio me tako strastveno da sam se zamalo istopila pod njim.
Ja:,,Hajde ustaj. Vreme je za trening. Večeras je borba."
Aleks:,,Da se ovo završi pa te neću pustiti iz zagrljaja."
Nešto me zabolelo u tom trenutku. Da je to bar istina. Sve bih dala da budem sa njim posle svega ovoga.
Ja:,,Aha hajde ustaj!"
On se spremio i otišao dole na doručak. Utrcala sam u kupatilo,zatvorila vrata i skliznula niz njih. Jecala sam i plakala. Pokušavala sam biti tiha. Kad sam se napokon smirila umila sam se i spremila . Zatekla sam ih kako doruckuju i smeše se drugima. Nikad neću zaboraviti sve naše trenutke.
Marija:,,Hej Dženifer. Hajde,palačinke danas."
Ja:,,Evo."

Stojimo na bojištu u vucijem obliku i cekamo Mortea.
Ja:,,Čujem ih. Stižu."
Stali smo u pozicije za napad. Gomila vukova izlazi iz šume. Srećem krvave oči.
Morte:,,Pa zdravo drago mi je da te konačno vidim. "
Krenulo je rezanje. Imala sam samo jedan cilj. Treba mi samo mala rana na njemu da ga unistim. Vukovi su krenuli. Danas se završava. Morte je krenuo na mene. Vesto sam ga izbegla i ogrebala. Uskoro će ponoć,moram na brdo.
Nisam primetila da je ustao. Krenuo je da me ubije i onda...
Marija:,,Neeeee!  Leo!"
Skočio je da me zaštiti. Rizikovao je svoj život za mene. Šta sam uradila.
Ja:,,Leo... zašto? Zašto?!"
Marija:,,Skloni se od njega! Zbog tebe je ovakav!  Ti si kriva!"
Nisam mogla da je krivim. To je istina. Vreme je. Idem na brdo.
~Ja:,,Ljudi oprostite mi. Volim vas sve. Nedostajacete mi puno. Hvala vam za sve što uradili. Nadam se da ćemo se ponovo videti u iducem životu. Puno vas volim čak i previše. Zbogom."
~Aleks:,,Kako to misliš? Šta ćeš da uradis? Dženifer?"
Isključila sam se iz razgovora. Ugledala sam njihove zabrinute poglede. Prošla sam prema brdu. Ovo se završava sad.
Morte ne shvata.
Morte:,,Vaša velika i voljena alfa vas napušta! Beži i spašava sebe! Nije ju briga za vas."
Čula sam ga kako viče iz podnožja.
Mesec je bio u punoj snazi.
~Aleks:,,Zašto mi nisi rekla?! Kako si presutila da ćeš umreti! Ne želim da te izgubim!"
~Ja:,,Kasno je. Volim te Aleks. Oduvek i jesam. Do sledećeg vidjenja. "
Zakoracila sam na kamenu podlogu u vucijem obliku. Tijara svetli. Stojim tamo. Gledam u sve. Poslednji pogled na njih. Nedostajace mi. Beli dim se počeo dizati oko mene. Usmerila sam svu svoju snagu prema centru tijare.  Videla sam Morteov pogled. Pun besa i zabrinutosti. Shvatio je šta se dešava. Krenuo je prema meni. U poslednjem trenutku tijara je izbacila svetlosni plavi zrak. Odbacio ga je nazad. Objavio se oko njega i krenuo ubijati. Slabim. Uskoro ću da umrem.
~Ja:,,Oprostite mi. Vi ste mi najvažniji za vas ću dati život. Volim vas sve. Marija ne brini za Lea,prezivece. Mnogo mi je žao. Srce mi se cepa od pomisli da vas više neću videti i čuti. Volim vas sve..."
Čuo se krik Mortea. Pao je mrtav kao i ja... ovo je moj kraj.

~Aleks p.o.v.
Otišla je. Moja malena je otišla. Dala je život da bi smo mi mogli živeti. Osećam se kao da mi je netko otkinuo deo duše. Pobedili smo ali cemu slavlje kad ona nije tu. Trčim do nje ali je nema. Samo tijara. Tijara koja ju je koštala života. Uzeo sam je u svoj ruku i krenuo plakati. Svi su jecali. Niko reči nije progovorio. Nikada je neću zaboraviti. Bila je jedina prava za mene i ostaće...

____________☆__________
The end.
Ovo je kraj prve knjige. Ne znam kad ću izbaciti nastavak. I da znam,stvarno sam grozna. 😳
Sya 😉