Bela alfa (Zavrsena)

VIII part

Tako sam skrhana. Posle ove večeri znam sve. Ja njega volim. Volim Aleksa. Ali ne znam da li...
Šta je ovo? Na mom stolu se nalazi bela koverta sa crvenim nitima na kraju.
Otvaram je i počinjem da citam:

,,Draga moja Dženifer,
želim da ti se izvinim za sve što ti sed desilo. Tvoj otac i ja smo oduvek brinuli za tebe i tvog brata. Mnogo nam je žao. Ako ikada pozelis da nas posetis ili da nas posetite,imaš napisanu našu adresu sa druge strane. Znam da sigurno imaš puno pitanja. Ne znaš koliko jako želim da vas oboje zagrlim iz sve snage a ne mogu. Niste ovde sa mnom i to je moja greška. Ja sam tražila da vas ostavimo kod vaše tetke. Nadam se da se ne ljutite na nas. Ako ikada pozelis da nas posetis samo otidji na onu adresu.
Volimo vas puno vas otac i ja."

Srce mi se slama. Da li je ovo istina? Ovo pismo je napisala moja majka. Možda ono šta sam videla i jeste istina.
Sad je dosta. Preuzimam stvari u svoje ruke. Odlučila sam idem kod roditelja. Vreme je za istinu. Spakovala sam stvari u torbu i spremila za put.
Sad adresa. Pariz?! Oni su u Parizu?! U redu. Izgleda da idem u Pariz.
Uzela sam papir i krenula da pisem:

,,Žao mi je što je ovako. Morala sam da odem pod hitno. Nemojte me tražiti nećete me naći. U slucaju da se poslednji put čujemo...
H

vala vam za sve. Vi ste mi poput porodice. Svi vi. Želim da vam se zahvalim za sve što ste uradili. Kris žao mi je što sam se ponašala kao najveći kreten na svetu. Ti si mi sve na svetu,bio si tu uz mene uvek. Nadam se da mi oprastas. Marija i Bella. Puno vam hvala vas dve ste najbolje drugarice koje mogu pozeliti. Hvala vam kad ste me spasila od Adama i njegovog čopora. Marija dok se ne vratim tebi ostavljam copor. Sumnjam da cu se vratiti. I Aleks. Hvala ti puno kad god sam bila tužna ti bi me nasmejao. Mnogo ti hvala nedostajaces mi. Pošto nemam puno vremena... Svima vam zahvaljujem. Vi ste nešto najbolje što mi se dogodilo u zivotu. Volim vas sve
                  Dženifer.
 
Pogledala sam na telefon i videla da imam avion za Pariz za pola sata. Vučijom brzinom sam brzo stigla tamo. Kupila sam karte,predala ih i ušla u avion.
Poleteli smo. Mama,tata evo me. Uskoro dolazim.

~Marija p.o.v.
Ja:,,Kris da odemo kod nas da proverimo Dzen?"
Kris:,,Može. Idemo."

Ja:,,Dženifer! Stigli smo!"
Niko se ne javlja. Odlazim gore i zaticem praznu sobu. Orman je otvoren i pola stvari nedostaje. Počinjem da se brinem. Na njenom stolu ugledam presavijen papir. Otvaram ga i počinjem da čitam. Suze su krenule. Lice mi je svo mokro. Krećem da ječam.
Ja:,,Kris!"
Kris:,,Moli... Marija šta se desilo?!"
Ja:,,On-ona je otišla. Pogledaj."
Pružila sam mu pismo i sela na krevet. Sagnula sam glavu i krenula da plačem.
Čula sam tihi jecaj. Podigla sam glavu i videla ga. Ovo je prvi put da vidim da plače .
Ja:,,Kris. Nemoj. Biće sve u redu."
Kris:,,Kako? Otišla je. Moj život je gotov. Ona mi je bila sve na svetu. Od kad su nas roditelji ostavili samo o njoj mislim. Da li je dobro? Da li gladna? Da li joj je hladno? Sve sam rešavao ali ovo ne mogu. Ne znam kako da se izborim sa ovim. Slomljen sam."
Ja:,,Shh, ne brini se naći ćemo je. Sad ću da pozovem čopor a ti pozovi Aleksa i ostale. Važi?"
Kris:,,Važi."

~Aleks p.o.v.
Sedim i razmišljam o njoj. Odjednom mi zazvoni telefon.  Kris me zove.
Ja:,,Hej Kris. Kad dolaziš kući? Znaš da sutra rano moramo ustati. Kris? Je li sve u redu?"
Kris:,,Aleks,Dženifer . On-ona..."
Ja:,,Ona šta?! Šta se dešava?!"
Kris:,,Ona je otišla. Ne znamo gde! Samo je otišla! Ostavila nam je pismo i samo nestala! Ne znamo gde je mogla da ode!"
Ja:,,Evo me odmah dolazim!"
Joj bože! Šta se desilo? Da li sam ja kriv? Da li sam nešto pogrešno uradio? Gde li je otišla?