Bela alfa (Zavrsena)

VII part

Celo vece sam zamisljena. Da li je ono bila istina?Ako jeste ko je Morte? Zašto ih je tražio? I zašto....
Marija:,,Dženifer! Da li me slušaš?! Celo vreme ti ovde pričam! "
Ja:,,Izvini. Šta su pričala?"
Marija:,,Urgh,pričala sam ti o Leu. On je tako dobar. Obozavam ga. "
Ja:,,Marija praviš previše drame oko svega. Jednostavno ga pitaj."
Marija:,,Ma jest. Pa da patim ko ti kad me odbije. "
Ja:,,O čemu pričaš? Kako misliš da patim?"
Marija:,,Gledaš u njega celo veče. U njega a i u curu pored."
Ja:,,O kome pričaš?"
Marija:,,Ne pravi se glupa. Pričam o Aleksu i Stefani. Da li se nešto desilo?"
Ja:,,Molim?! Pa ti se sali s! Mi smo samo o prijatelji. Pa dobro nismo ni prijatelji baš neki al isto dodje! Kako možeš da pomisliš na to?!"
Marija:,,Ok,ok. Ako nije on šta je onda? Da li se za vreme ispita nešto desilo? Da li je bilo problema? Čula sam da si ostala duže od svih na ispitu."
Ja:,,Hm,ma ništa se nije desilo. Ne znam zašto sam ostala duže ali eto. Marija ja sam ovde već pet sati. Stvarno želim kući. Pozdravi sve a ja odoh. Vidimo se!"
Marija:,,Ćao!"

~Marija p.o.v.
Šta sed dešava sa tom curom?  Ah eno Krisa. Da pitam njega možda zna nešto. Popravili su odnose ali i dalje nisu bas dobri.
Ja:,,Kris! Hej! Šta ima?"
Kris:,,Ćao Marija. Ništa sve isto. Šta ti radiš?"
Ja:,,Malo se zabavljam i tako. Nego..."
Aleks:,,Hej Kris!"
Kris:,,Hej Aleks! Šta se radi i ko je ono?"
Aleks:,,To je Stefani. Ona je moja rodjaka ali nije odavde."
Kris:,,Stvarno? Baš je lepa. Ima li mom..."
Ja:,,Khm ,khm. "
Aleks:,,O hej Maki. Gde je Dženifer?"
Ja:,,Otišla je kući."
Kris:,,Što? Šta se desilo?"
Ja:,,Ma nije ništa. Bar tako ona kaže. Ali od kad je ispit završen ponaša se čudno. Pitala sam je da li se nešto desilo ali ona je rekla da nije. Tako da... Aleks da li se nešto desilo?"
Pogledala sam ga sumnjičavo jer znam da su se njih dvoje vratili zajedno.
Aleks:,,Ne,ništa. Nemoj tako da me gledaš!"
Kris:,,Opusti se. Kad je otišla?"
Ja:,,Pre deset minuta. Rekla bih ti ranije da nije gospodin došao."
Streljala sam ga pogledom.
Aleks:,,Ako  želiš mogu otići i proveriti kako je?"
Kris:,,Kako želiš. Ali da te obavestim da kad ovako samo ode neće biti prijatan razgovor."
Ja:,,To si potpuno upravu."
Aleks:,,Ma nea veze. Odoh. Ćao!"
Ja,Kris:,,Ćao! Jadan je sad!"
Na to smo se nasmejali tako glasno da je dio pogleda bio uperen u naš.

~Dženifer p.o.v.
Trcim sumom. Tako mi prija ova brzina. Ne dugo zatim stižem do jezera. Ah,kako me opušta.
Aleks:,,Znao sam da ću te naći ovde."
Ja:,,Aleks? Otkud ti ovde?"
Aleks:,,Došao sam da te proverim. Samo si otišla sa zabave. Nisi se ni pozdravila a moja si pratilja. Pomislice ljudi svasta."
Zasutali smo na sekund pa se odvalili smejati.
Ja:,,Budalo!"
Aleks:,,Pa nemoj tako", pogledao me sa puppy face-om ,, ti mene voliš. Znam ja to."
Ja:,,Ne ne znaš. Hajde sad govori razlog što si ovde."
Aleks:,,Marija nam je rekla da si otišla. Pa sam ja rekao da ću da te proverim kako si a oni su mi krenuli govoriti da se pazim. Jer ovako kad odeš iznenada da si opasna po život!"
Ja:,,Ma nisi trebao. Sigurno se ona devojka brine sad za tebe. Baš je lepa."
Pokušala sam sakriti tugu u glasu ali nisam siguran da sam uspela .
Aleks:,,Ko? Stefani? Ona mi nije devojka. Ona je moja rodjaka."
Ja:,,Ugh, izvini. Nisam znala."
Deo mene se radovao i skakao od sreće.
Ja:,,Pa ko je ta devojka koja ti se svidja?"
Aleks:,,Maaa,ne znaš je."
Prišao je i seo pored mene. Veoma blizu. Srce mi je zaigralo.
Ja:,,Ma hajde! Zanima me! Možda ti mogu pomoći oko nje. Molim te!"
Aleks:,,A-a. Nema šanse! Sećaš se šta sam ti rekao!"
Ja:,,Da,da. Neću ispitivati više. Moram sad stvarno kući. Vidimo se!"
Aleks:,,Čekaj! Nemoj još da ideš! Ostani još malo! Molim te."
Ne mogu podneti tvoju blizinu. Ne kad znam da voliš drugu a ne mene.
Ja:,,Žao mi je. Ne mogu. Ali čujemo se sutra?"
Aleks:,,Ah,okey. Vidimo se!"
Ja:,,Ćao!"

~Aleks p.o.v.
Ah kad bi samo znala da je ta devojka ti. Tvoje oči,osmeh mene zavode. Moje srce samo tebi pripada. Ali ti to ne znaš.

~Writter p.o.v.
Oboje pate a ne shvataju. Ona misli da on ima drugu a on da ona njega ne voli. A grdno se varaju. Oni su sudjeni jedno drugom,a što je najgore to će se desiti tek posle prave katastrofe.  Tada će biti kasno. Otice slomljenog srca. Ko? Neko od njih dvoje. Mnogo će da pate jedno za drugim i posle svega. Ali ko zna možda zajedno i budu na kraju.
Ljubav. To je nešto nestvarno,moćno,jako,puno svega i svačega. Sreća,zaljubljenost,ali i tuga, ljubomora i mrznja. Oni nisu svesni toga. Ali kad sva osecanja pokucaju na njihova vrata da li će shvatiti o čemu se radi? Da li će biti zajedno? To ostaje na njima da vidimo.