Mezosopolis-Skola za mlade vampire

Part 11

Kucam na velika vrata i ulazim odmah,ne čekajući odgovor.Unutra zatičem Nikolu kako sjedi za velikim radnim stolom koji je prekriven mnoštvom papira.Nikola se udubio u njih i još nije vidio da stojim i gledam u njega.Sad sam primjetila koliko on i Uroš liče.Nikola ima samo malo tamniju kosu i ozbiljniji izraz lica.

-Nikola - odlučila sam da ga prekinem u razmišljanju.

-Oh,Tea,izvini molim te,nisam te vidjeo.Je li sve uredu? - pitao me je podignuvši pogled sa papira.

-Pa,ustvari,nisam sigirna... - rekla sam.Iskreno se nadam da ova tetovaža ne znači ništa bitno.

-Šta se dogodilo? - pitao me zabrinuto.

-Pa,malopre sam ugledala neku tetovažu na ruci i ne znam šta ona znači.Nisam je imala prije - rekla sam nesigurno.

Kada je čuo šta sam rekla hitro je ustao iz stolive i prišao mi.Na licu mu iscrtavala briga.

-Pokaži mi tu tetovažu - rekao je.

Povukla sam rukav dzempera i pokazala mu unutrašnju stranu ruke.Na njoj se idalje vidio onaj maleni plamen koji je poprimao crvenu boju.
Gledala sam zapanjeno u njega,kao da me je opčinio.Nesvjesno sam prešla prstima preko znaka i osjetila sam da mi je tu koža toplija.Kao da taj plamen stvarno gori.

Pogledala sam u Nikolu koji je gledao u plamen širom otvorenih očiju.Pogledao me u oči.

- Mislim da je bolje da sjedneš jer će ova priča biti dugačka - rekao mi je.

Krenuo je ka svojoj stolici,a ja ka fotelji preko puta njega.

-Sigurno se pitaš šta se ovdje dešava i odakle taj plamen na tvojoj ruci.

-Naravno da se to pitam,Ne dešava se svaki dan da ti se tetovaža stvori sama od sebe.

-Da.Samo da znaš,ova priča se proteže hiljadu godina ranije.

-Okej,počni da pričati - rekla sam.Već postajem nervozna.

-Prije hiljadu godina takodje su postojale ove dvije porodice,Knežević i Milošević.Živjeli su normalno sve dok se nisu počele dešavati čudne stvari.Djevojci u Mezosopolisu,koja je bila u srodstvu sa princom Mezosopolisa, se na ruci pojavio grumen zemlje,a malo poslije toga se princu Terasopolisa pojavilo na ruci nešto kao vjetar,koji ustvari znači vazduh.Poslije toga se princu u Mezosopolisu na ruci pojavili talasi,koji označavaju vodu.I na kraju,princezi Terasopolisa,prinčevoj sestri,se pojavio plamen,koji označava vatru.

Ona je bila najjača od njih četvero,ali nije to pokazivala.Sve do jednog dana.

Tog dana su nas napali vukodlaci.Bilo ih je baš dosta i htjeli su da ubiju sve vampire koji postoje.Ipak,mi smo im glavni neprijatelji.

Njih četvero je moralo da brani oba kraljevstva.I uspjeli su u tome.Tog dana princeza Terasopolisa je pokazala svoju moć.Od samo malog plamena uspjela je da napravi čitav požar i da pobije više od pola vukodlaka.Ali,svjedočenja kažu da je to što je ona uradila samo mali dio njenih moći.

Poslije par godina ona i princ Mezosopolisa su se vjenčali i dobili su dvoje djece,dječaka i djevojčicu.U medjuvremenu,njoj su počele da se prikazuju čudne stvari putem snova,nešto poput predskazanja.

Poslije nekog vrjemena počela je da zapisuje to što vidi u snovima.To je ustvari ono što bi trebalo da se dogodi za hiljadu godina,to jest sad.Vidjela je da će se istorija ponoviti i da će se opet pojaviti ta čuvena četvorka.

Gledala sam u njega i nisam mogla da vjerujem.Kakva čuvena četvorka?Definitivno će mi trebati vremena da prihvatim sve ovo.

-Ko sve sada spada u tu četvorku? - pitala sam.

-Ti,Uroš,Mateja i Marija,moja sestričina koja živi u Terasopolisu.

Ovo nije moguće.

- Da li oni znaju za to?I šta je sada sa onima prije hiljadu godina?

-Da,znaju,ali nisam im rekao da si baš ti medju njima.Htio sam da ih iznenadim,pogotovo Uroša.A što se onih tiče,oni su umrli nekih 150 godina poslije svega što se desilo.

-Ali kako?Rekao si da vampiri žive beskonačno dugo.

-Paa rekao sam to ali nije baš tako.Uglavnom,kada vampiri završe školu,oni idu na Zemlju i tamo ih neko ubije,vjerovatno vukodlaci.A kad ostanu ovdje,na sigurnom,mogu da dožive 150-200 godina.

-Ahaa,a kako uopšte izgledaju vukodlaci?Nisam znala uopšte da postoje.

-Paa vukodlaci su ustvari ono što vi na Zemlji i mislite da su.Ljudi koji se mogu pretvoriti u vuka.Samo što im ne treba pun Mjesec da bi se pretvorili u vuka.

-Okej,je li to sve što bih trebala znati? - pitala sam ga potajno se nadajući da je to sve.Iskreno,trebaće mi dosta vrjemena da sve ovo prihvatim.

-Pa,ovo je ustvari ono najbitnije.Ostalo ćeš saznati s vrjemenom.Samo želim da znaš da je ovo nešto što će ti promjeniti život i iskreno se nadam da ćeš biti spremna na ono što dolazi.U proročanstvu piše da će njena nasljednica,to jest ti,imati mnogo veću moć od nje.

-Ali,ne shvatam,zašto ja?Zašto nije Mia umjesto mene?

-Ne znam.Vjerovatno je to sudbina tako odredila.

-Okej.Idem ja sad.Moram da razmislim i svemu ovome.

Klimnuo je glavom i ja sam ustala sa fotelje.Brzim koracima sam izašla napolje i krenula ka vrtu.

Sa lijeve strane dvorca nalazio se mali vrt sa par klupica na kojima nije bilo nikoga.
Izdahnula sam.Bolje i to nego da neko sjedi tamo pa da mu moram objašnjavati moju rastrojenost.

Sjela sam na klupu i pogledala ka onom neobičnom cvijeću kojeg prvi put vidim u životu.

Jedan cvijet je bio crvene boje,vaš kao onaj plamen na mojoj ruci.Dotakla sam vrhom prstiju plamen koji me je opekao.Ali,ovog puta,nisam sklonila ruku sa plamena.Ostavila sam prste da gore u plamenu.Poslije par sekundi,plamen nije bio onako vreo.Kao da je se utišao.

Gledala sam par sekundi nijemo u ruku kada sam shvatila.

Nije plamen oslabio.Ja sam postala jača.

Hahahaa pa iskreno,nadam se da će vam se svidjeti ovaj rasplet.Iako,veća je mogućnost da ništa od ovoga nećete razumjeti😁

Odlučila sam da malo ranije postavim nastavak nego što sam rekla jer sam imala iznenadni nalet inspiracije.

Potrudiću se da sljedeći nastavak postavim što ranije.

Lylylylyly😘😘😘