Jedina

1.Upoznavanje

Evo me. Stigla sam u Trofors. Da mi je neko rekao da ću se preseliti u Norvešku,ne bih mu verovala. Ko bi rekao da ću otići iz zemlje koju toliko volim. Srbijo,moja Srbijo,moji roditelji nas razdvojiše.
Da. Došla sam ovde zbog roditelja. Ali oni još uvek nisu ovde,oni trebaju da završe neke poslove pa će doći. To znači da sam trenutno sama ovde.
Zapravo nisam sama. Ovde su mi telohranitelji i kućne pomoćnice. Očajno,znam.
Pa dobro. Život je to.

Krećem u školu. Naravno,idem autom. Moj tata ne dozvoljava da idem sama jer bi mi se moglo nešto desiti. Ali ja ne želim to. Ja samo želim da i oni budu sa mnom. Ali moraću da pričekam malo.
Ah,stigla sam u školu.
Ulazim unutra. Tamo me sačeka starija gospodja,u kasnim četrdesetim od prilike,sa širokim osmehom na licu.

Xxx:"Dobrodošla,Miljana. Ja sam direktorka ove škole."

Ja:"Drago mi je." kažem i osmehnem joj se.

Pored nas je stajala grupica dečaka.

Xx:"Opet se diša pravi dobra,ha?" kaže jedan od njih i krene se smejati.

Xx2:"Jadna cura,još ne zna šta je čeka."

Xx:"A dobra je riba ova mala."

Xx3:Da."

Xx4:"Ima i napred i pozadi."

Xx5:"A de bi je ti uvatio? Napred ili pozadi?"
WTF?! Oni to o meni? Pa pobiću ih majke mi!!!

Xx6:"Alo,jeste li normalni? Ućutite više."

Xx3:"A ti je kao ne bi uvatio?"

Xx6:"Zgodna je ona i sve to,ali meni je bitno srce."

Xx5:"Kako je moguće da ti umeš da voliš cure. To ti je samo da je izjebeš i ostaviš."

Xx6:"Daj prekini! Za mene devojke nisu sexualni objekat."

Xx2:"A jesi ti nevin?"

Direktorka:"I sada ću ti pronaći nekog da ti pokaže školu. Marcus,jel bi ti mogao da joj pokažeš školu?" obrati se onom dečku koji je tvrdio da devojke nisu sexualni objekat.

Marcus:"Naravno."

Svi:"Ooooooo!!!"

Xx4:"A jel bi mog'o ja?"

Xx2:"Ne,jaa!!!"

Xx1:"Ma ja ću."

Xx3:"Jaaaaaa!!!"

Xx5:"Nikako. Ja sam taj koji će joj pokazati školu."

Direktorka:"Pa....biraj."

Ja:"Ovaj, njega biram." pokažem prstom ka Marcusu.

Marcus:"Oke,idemo." uhvati me za ruku i krenemo.

U početku sam gledala u naše ruke,ali sam se saplela o nešto i pala u ruke Marcusu.

Marcus:"Jesi li dobro?"

Ja:"Jesam." i tek tada shvatim da sam u njegovom naručju.

Ja:"I-i-zvini,možeš li da me spustiš?"

Marcus:"Naravno." spusti me na zemlju.

Opet me uhvati za ruku i krenemo.
Primetim da me sve devojke gledaju popreko,i onda shvatim da me za ruku drži savršeni dečko. Nije ni čudo što verovatno žele da me ubiju.

Završili smo obilazak škole.

Ja:"Pa,hoćemo li na čas?"

Marcus:"Ne,hajde da se družimo. Još se nismo upoznali. Ja sam Marcus Gunnarsen. Ti?"

Ja:"Ovaj,Miljana Đorđević."

Marcus:"Koliko imaš godina?"

Ja:"15."

Marcus:"U kojem si odeljenju?"

Ja:"A."

Marcus:"Pa super. U istom smo odeljenju." kaže i nameje mi se. O bože kako je sladak.
Ma o čemo ja razmišljam.

Ja:"Čekaj,ti si mi ladno odvukao pažnju da ja nisam ni skontala da mi kasnimo na čas."

Nasmeje se kao nevinašce. Joj bože,topim se.

Markus:"Hajde,idemo na čas." kaže i krenemo.

Mi:"Izvinite što kasnimo."

Nastavnica:"A ti si nova učenica?"klimnem glavom"pa nije ti pametno da se odmah spandjas sa nekim. Pogotovo ne sa ovim mangupom,Marcusom."

Ja:"Ne,ja nisam....mi nismo.....samo mi je pokazivao školu."

Nastavnica:"Hajde,na mesto."

Seli smo zajedno,kao što predpostavljate.

Ceo dan je bio smor,osim što su me sve devojke gledale ko da će me ubiti.

Otišla sam kući.

Evo ga prvi deo. Nadam se da vam se svidja.

Love you❤❤❤