Jedina

4.Uniformofobija

Evo nas. Kod Jasonove kuće smo.

Ulazim u kuću. Na kucam,jer je to ipak Jason. Za mnom idu Loren i Martinus.

Ulazim u dnevnu sobu i vidim ih kako gledaju film. Ipak ona nije kao ostale. Neka druga bi se sad ljubila sa mojim drugom,ali ona ne. A i Jason ne bi.

Ja:"Miljana!"

Miljana:"Šta ćeš ti ovde?" krene izaći ali je uhvatim za ruku.

Ja:"Stani! Ne idi! Pogledaj me." kažem dok stavljam ruku na njenu bradu i podižem joj glavu tako da me gleda pravo u oči."Evo,je li to ta devojka?"

Miljana:"Jeste."

Ja:"Pogledaj. Ovo je moj brat blizanac,Martinus. A to je njegova devojka,Loren. Ja nemam ništa s njom."

Miljana:"Stvarno?"

Ja:"Stvarno."

Ništa ne kaže,samo me zagrli.

Miljana:"Izvini."

Ja:"Nisi ti kriva. Trebao sam da ti kažem da imam brata."

Nije ništa rekla. Samo je plakala.
Bilo je lepo grliti je.

Ali tu se morala oglasiti neka budala i upropastiti ovaj trenutak.

Martinus:"Ja ne kontam. Jeste li zajedno ili ne?"

Samo sam se okrenuo i prostreljao ga pogledom.

Martinus:"Izvini."

Svi:"Pa... Jeste li zajedno?"

Marcus me je pogledao.

Ja:"Izvini. Potrebno mi je malo vremena da očistim misli od svega."

Marcus:"U redu."

               ~Sutra~

Ja:"Ne!!! Pa ubiću se majke mi!"

Marcus:"Ma daj,nije tako strašno."

Ja:"Nije strašno?!?! Ovo je najgori košmar na svetu!!!!"

Marcus:"Ma slatko će ti stajati uniforma."

Ja:"Uniforma je nešto što najviše mrzim! Imam fobiju od nje. Znači,ja imam uniformofobiju,haha. Ali u svakom slučaju,mrzim uniforme!!!"

Marcus:"Nemoj više da se žališ nego idemo po tu uniformu."

Ja:"Uf,oke."

Krenemo. Verovatno se svi pitate gde su ostali. Pa... Oni su "otišli da rade domaći" zapravo su želeli da budemo sami.

Stigli smo.

Jao,pa nisu ove uniforme tako loše. Slatke su. Sastoje se od tamno plave suknjice,bele košulje i plavih starki. Ali ipak stoji to da ih mrzim.

Obučem je.

Marcus:"Jao,što si slatka!"

On je imao belu košulju i farmerke.

Ja:"Nisi ni ti loš." kažem i nasmejem se.

Zvrrrr,zvrrr....

Ja:"Idemo na čas."klimne glavom.

Odemo u učionicu.

Martinus:"Aww,kako ste slatki."

Ja:"Prekini,inače ćeš biti dva metra ispod zemlje."

Martinus:"A zašto ne tri?"

Marcus:"Uniformofobična je,bolje je ne diraj."

Martinus:"Uniformo-šta?"

Ja:"Uniformofobična. Imam fobiju od uniformi."

Martinus:"A zašto?"

Ja:"Pa ovako. U sedmom osnovne su mi,recimo,dali uniformu koja jedva dupe prekriva,jer sam bila višlja od ostalih. I recimo da sam zbog toga bežala od jednog mladog,ali poremećenog nastavnika koji u slobodno vreme siluje devojke."

Marcus:"Ah,jadna. I? Šta je posle bilo?"

Ja:"Pa,ovako. Jednog dana sam se vraćala iz škole. I kada sam zašla u zabačenu ulicu,koja je bila prečica do moje kuće,on me je napao i pokušao da me siluje,ali je tuda prolazio jedan dečko. Ja sam bika zaljubljena u njega,da napomenem. I on ga je video,i sklonio ga je od mene. Udario ga je,a ovaj je samo pobegao. Mene je onda taj dečko otpratio do kuće. Ali to sad nije bitno."

Martinus:"Ajoo,bebi. Dodji vamo." pridje mi i zagrli me.

Ja:"Ali to je sve prošlost." kažem i nasmejem se.

Marcus:"A jesi ga posle tužila?"

Ja:"Ne. Izgubio bi posao zbog mene."

Marcus:"Ali ovako može i druge da napada. A tebi je umalo oduzeo ono najvažnije."

Ja:"Ali od čega bi on živeo onda?"

Marcus:"Zar si stvarno razmišljala o tome?"

Ja:"Naravno da jesam."

Marcus:"Aw,moja duša pametna." pridje mi i poljubi u čelo.

U učionicu ulazi profesorka.
Mi samo sednemo na mesto.
Ja sedim sa Marcusom,a Martinus je ispred nas.

             ~Posle časova~

Ja:"Momci,hajte vi večeras kod mene. Rasterala sam sve u kući a ne smem biti sama."

Marcus:"Može."

Ja:"Jeeej."

Oni samo jave roditeljima da ih neće biti večeras i krenemo.
Ali ja ne bi bila ja da mi nešto ne hvali.

Ja:"Ljudi,ajde da uzmemo neki film za pogledati. Umrećemo od dosade. Kući imam samo 87 diska novih filmova,smorićemo se brzo."

Martinus:"Ajde."

Ulazimo u radnju.

Mi:"Dobar dan."

Xx:"Dobar dan." kaže nam čovek u četrdesetima koji je radio za kasom.

Ja:"Ljudi,koji ćemo film?"

Martinus:"Aj neki horor."

Ja:"Neee!!!"

Marcus:"A kakav bi ti?"

Ja:"Ne znam." kažem dok gledam u njih a idem u suprotnom smeru. Zamislite da mi vrat ovako ostane. Uvek bih gledala u nazad,haha.

I naravno,opet kažem da sam baksuz,tako da se lupim u jedan od rafova i u ruke mi padne neki film.

Ja:"Uzećemo ovaj. Bog nam ga je poslao."

Marcus:"Oke."

Martinus:"Kako se zove?"

Ja:"Piše 'U svako doba',mora da je neki ljubavni,nešto kao 'u svsko doba sam tu za tebe'."

Marcus:"Može."

Odemo da platimo,a kad gospodin vidi koji film uzimamo,ispusti jedno"ccc deco" i da nam račun.

Ja:Bože,šta li je ovome?"

Odemo kod mene kući,te ja odem da se presvučem.

Kad sidjem dole vidim ove kako traže nešto.

Ja:"Šta vam treba?"

Marcus:"Jel imaš kokice?"

Ja:"Nego šta,u fioci su."

Oninkrenu da prave kokice,a ja donesem neke sokove i slatkiše.

Završili su sa kokicama i doneli ih,ali su naravno za sobom ostavili haos koji sam morala da počistim.

Napokon sam sve završila i mogla da uživam.

Zavalila sam se na kauč izmedju ove dojice i pustili smo film.

Evo ga. Počinje............

Eto ga novi nastavak. U skedećem ćete saznati kakav je ono bio film. Zanimljivo,verujte mi.
A takodje i srećna nova,sa malim zakašnjenjem.

Ako vam se deo svideo vote⭐ i comment💭 pliz✌

Love you❤❤❤