Jedina

10."Jebala te snajka!"

Prošlo je već nedelju dana od kad sam saznala ono. Mama je išla na te analize,doktori kažu da je opasno,ali ipak izlečivo.
Imamo novca,pa neće biti problem da plaćamo sve to.
Mama mora na hemoterapije.
Trudim se da budem jaka. Mama je dobro raspoložena,a mi se trudimo.
Najveću podršku pruža mi Marcus,duša moja. Uvek je uz mene i teši me.

Danas je Subota i ne idemo u školu.
Sedim u kući i smaram se. Stvarno ne znam šta  da radim.
Umirem od dosade.

U sobu mi uleti Martinus. Pretpostavljam da bi i Marcus trebao biti tu,ali njega nema.

Martinus:"Ej,de si ti?"

Ja:"Evo me. A de je Marcus?"

Martinus:"Kući. Ne zna da sam ovde. Došao sam nešto da ti kažem. U stvari,da te zamolim nešto."Pogledam ga zbunjeno."Molim te,sredi mi Isidoru."

Oke,ovo me je šokiralo. Martinus želi Isidoru.

Ja:"Zašto?"

Martinus:"Pa,svidja mi se. Muvamo se mi,ali nikako da se smuvamo. Previše je stidjiva."

Ja:"Pa dobro. Reći ću joj. Dodji kod mene večeras u 20h a ona će doći oko 19:30. Taman da je nagovorim. Može?"

Martinus:"Može." kaže veselo. Pridje mi,zagrli me i poljubi u obraz."Najbolja si,snajka."

Ja:"Ma jebala te snajka!" kažem i krenem ga juriti dok sam sa sobom ponela jastuke i igračke kako bih ga gadjala.

Uf,promašila sam.

Martinus:"Aaaaaa" vrišti kao beba.

Ja:"Stani,čakaj me da te ubijem."

Marinus:"Ti mene smatraš budalom?"

Ja:"Na neki način."

Pogleda me ljuto. Dosadilo mi je da trčim. Prelagim na plan B.

Skočim na njega i uhvatim ga oko vrata. Haha,eto ti.

Ja:"Ne zovi me više 'snajka'."

Martinus:"Dobro neću."

Stefan:"Šta radite to,idioti. Miljana,skupi ove igračke i idi u sobu. Mama spava."

Marinus:"Idem ja."

Krene,ali ga uhvatim za ruku kako bih ga zaustavila.

Ja:"A,ne,nećeš. Pomoći ćeš mi da sredim ovo."

Martinus:"Okay."

Sve smo sredili,a onda je Martinus otišao a ja sam pozvala Is da dodje.