"Lutao sam svuda, i noć i dan
samo da pobjegnem od sebe...
Sad pokaži mi kuda,
jer ne vidim sam,
bila je preduga noć bez tebe...
Od danas sve molitve svoje
za tebe izgovaram...
Ja živim zbog ljubavi tvoje,
ali ne zaboravljam...
Bio sam u tami,
bio sam sam, sam, sam,
tamo gdje ne prolaze
dugi beskonačni dani...
Sada znam, znam, znam,
bez tebe uzalud je sve...
Ako me ne voliš ti,
u trenu nek' propadne svijet, zauvijek...
Jer dobro znam što je život bez ljubavi,
kad bez tebe nemam gdje...
Ja nikad ne zaboravljam...
Tražio sam gdje da pronađem spas,
prazan, lutao u daljinu...
Da nikome, znaj, više ne čujem glas,
srcem da dotaknem tišinu..."
************************
- Svinjo!
- Prokletniče!
- Kretenčino!
- Gade!
- Seronjo!
I jebi ga... Promatram se u odrazu ogledala, a u glavi mi odzvanjaju svakakvi nazivi upućeni od dama kojima sam priuštio par sati zadovoljstva. Nakon toga, stavljam točku. Nema dalje!
Stojim nepomično u kupaonici ispred ogledala i cerekam se sam sebi. U odrazu, kroz otvorena vrata, vidim nago žensko tijelo. Pitam se kako će me ova nazvati. Nisu nešto kreativne kad su ljute i često ponavljaju jedne te iste riječi. Jako odbojno... Jako! Iako, priznajem da me ponekad dobro zabave.
- Ustani, obuci se, možeš ići! - oštro joj kažem, ali se ne okrećem prema njoj već je nastavljam promatrati u ogledalu.
Polako podigne glavu s jastuka, zatrepće par puta, a onda joj oči zasuze. E, jebi ga! Ovo jest odbojno, i nije nimalo zabavno!
- Patrik, ne radi nam ovo! - glasno šmrcne.
- Nama? Mi ne postojimo, srećo. Mi ne postojimo. - polako joj naglašavam.
- Kako to misliš? - gleda me širom rastvorenih očiju.
- Postojim ja, postojiš ti, ali zajedno nikako. Vrlo je jasno. Oboje smo ovo htjeli. Bilo je dobro, ali neće se ponoviti. - i koliko god pokušavam ostati hladan, nervoza mi izbija na površinu.
- Kajati ćeš se zbog svojih riječi! - prijeti mi, pa skoči s kreveta i oblači se. - Bit će ti žao, ali ja ne gazim svoj ponos.
- Dobro je znati! - uhvatim vrata i treskom ih zatvorim iza sebe.
Ne znam po čemu bi ova djevojka trebala biti posebna, ali... S njom sam zaglibio mrvicu dublje. Kresnuo sam je, ne jednom, ne dva, već tri puta.
I gadno mi se obilo o glavu... Toliko da sam poželio nečiju smrt.
***********
