(velika zahvalnost mojoj dragoj Marini, mom anđelu, za isnpiraciju ove priče)
1.deo
-Gospođo Yilmaz, traže Vas dva gospodina...uvela sam ih u salon- Fazlije se ljubazno osmehnu mladoj ženi i izađe iz sobe.
Polako je ustala i zaklopila knjigu, provuče rukom kroz dugu talasastu kosu i rukama pređe preko tamne tkanine svoje haljine popravljajući nabore. Preko njenog nežnog lica pređe senka, prošlo je dve nedelje od smrti njenog muža gospodina Mehmeta. Nije imala vremena pošteno ga ožaliti jer ljudi su dolazili da izjave saučešće i pokušavali saznati kako će izaći na kraj sa ogromnom kompanijom koju je nasledila. Ostala je potpuno sama, imala je samo njega...on je bio njen anđeo. Suza joj skliznu niz lice, otkide se jecaj...duša je bolela, toliko joj je nedostajao. Volela ga je iskreno i duboko. Krenu niz hodnik i uputi se visokim stepenicima do salona. Gospoda su bili advokati, došli su da potpiše par ugovora. Salim Ozan je godinama radio za Mehmeta Yilmaza, bio mu je iskren prijatelj...njegova smrt i za njega je bio veliki udarac i gubitak.
-Draga moja, radujem se što te vidim...lakše mi je srcu, moj brat Mehmet je u tebi gledao sve. Salim priđe i zagrli je očinski. Filiz se jedva suzdržavala da ne zaplače i potrese njihovog prijatelja koji godinama imao problem sa srcem. Pokaza rukom da sednu i pozva domaćicu za posluženje. Sedeli su dva sata razgovarajući o planovima vezano za posao. Filiz je mnogo znala, dosta je naučila od muža, dve godine je aktivno radila u kompanjiji...ipak, bez njega i sa njenim godinama biće teško zadržati poziciju. Klijenti su bili vezani za njih samo iz razloga što je gospodin Yilmaz bio izuzetno pošten i sposoban čovek. Imali su jaku konkurenciju koja nije poštovala stari način poslovanja, radili su metododama koje su se graničile sa krivičnim delima i zakonom jačeg. Na žalost vlasnici tih kompanija bili su zaštićeni, sa dobrim vezama potkupljenim političarima i sudstvom.
Ledenim pogledom ispod jakih veđa posmatrao je fotografije žene klizeći po njenim oblinama. Jake vilice se stegoše i razvukoše senzualne usne u poluosmeh. Prođe rukom kroz gustu, tamnu kosu i spusti snažnu šaku na gomilu fotografija. Dubokim glasom reče sekretarici.
-Zakažite što pre intervju sa ovom damom, budite uporni...ona mi je jako važna.
Zaposlenica skupi slike i papire sa stola i tiho se udalji. Stao je pored prozora gledajući grad ispod sebe, visok i krupan, svojom muževnošću odavao je utisak čoveka koji nije gubio vreme. Tamna košulja se zategla na snažnim leđima kada podiže ruke i osloni se na veliko okno. Zamišljeno je gledao u jednu tačku prebirajući po mislima, sećao se teškog života. Majka se preudala za bogatog čoveka koji ga nikada nije prihvatio i ako mu je dao prezime. U jednom mu je bio zahvalan, iškolovao ga je i dao posao u njegovoj kompaniji. Od nošenja čaja dogurao je do izvršnog direktora. Verovao mu je i uzdao se u njega jer je igrao na kartu koristeći njegovu ljubav prema majci i polusestri. Poslednje dve godine je napravio bum sa poslovima koje je sklopio i kompaniji doneo ogroman profit. Zazvoni telefon i prekide ga u mislima...priđe stolu i nasloni se, otvori vezu. Umilni ženski glas je pričao, Seit se osmehnu i skupi oči pri pomisli na sagovornicu. Otkopča dugme na rukavu i savi rukav košulje pažljivo je slušajući. Nasmeja se grleno, zubi blesnuše na preplanulom licu prekrivenom bradom. Nemiran pramen kose pade mu preko čela dajući mu dečački izgled. Nur, poznata manekenka i njegova devojka, zvala je na svaka dva sata. Nije mogla dočekati da se nađe u njegovom zagrljaju, noći sa njim su bile ispunjene strašću i kako je vreme prolazilo sve više ga je želela. Veza je bila neobavezna što je njoj počelo smetati a njega udaljavati. Osećala je da joj izmiče i vršila je pritisak. Ni slutila nije da on ima sasvim druge planove...njega ljubav nije zanimala.
