Nastavak 6. Dela
-Bilo je teško, mnogi su me u školi izbegavali jer u to vreme smo ja i majka bili prepušteni sami sebi. Nije bilo noći da nisam pomislio zašto se baš meni dogodilo da nemam oca. Dugo je od mene krila pravu istinu. Živeo sam skoro ceo život u zabludi misleći da je Mehmet zao čovek. Usadila je u meni ogromnu mržnju i ogorčenost. Rođen sam u kući njenih rođaka u mahali. Svaki zalogaj smo brojali da bi bilo za sve...ujak se trudio da nam obezbedi normalan život. Njegova žena nije bila oduševljena jer dvoja usta su bila previše na nemaštinu. Odlazila je povremeno i vraćala se, nikada nisam znao gde, živeo sam u strahu da li će se vratiti jer ujnine reči su odzvanjale u noći kada je vikala i nazivala je pogrdnim imenima vređajući i ujaka. Sećam se bilo je leto, igrao sam se sa ostalom decom na ulici kada se pojavio veliki crni auto. Nikada ništa lepše nisam video...mislio sam da je zalutao sve dok iz njega izašla moja majka. Tada sam upoznao Emira Elcina. Bio sam fasciniran njegovom pojavom, sviđalo mi se sve na njemu, on je bio bogataš. Ubrzo smo se preselili u njegovu kuću, ostala je trudna sa Narin. Tamo sam shvatio da je mahala bila bajka...vređanja i maltretiranja njegove rodbine koja me je tretirala kao kopile. Ona je sve trpela jer volela je više novac od ičega. Nije je bilo briga kako se osećam. Par puta sam bežao kod ujaka, jedva su me vratili. Rođena je malena devojčica, moja sestra...kao dete sam živeo u strahu da će me zameniti i doneti nove probleme. Nije, ona je bila moj spas. Sve se promenilo i trajalo je par godina, to su bile mirne godine dok Emir nije shvatio da Selin želi samo novac. Počele su svađe koje su dovodile do rastanaka pa ponovnog mirenja. Ja i Narin smo bili najveći njihovi aduti i koristili su nas samo tada, ni pre a ni posle tih svađa nisu nas primećivali. Rasli smo gajeni od strane posluge. Srećom došao je dan kada sam trebao poći na fakultet. To je bio moj spas. Život bez njih. Nikada neću zaboraviti kada se pojavio visok prosed muškarac koji je imao najtoplije oči na svetu, nisam znao ko je on. Došao je u velikoj limuzini i pričao sa dekanom...dobio sam novac za školovanje u Parizu. Mogao sam se zakleti da je on bio Emirov prijatelj i ili neki naš daleki rođak. Pokušao sam saznati ko je ali nisam. Kasnije kada je već bio bolestan sam me je pozvao. Nisam mogao verovati da mi je on otac, mislio sam da se neko želi našaliti sa mnom. Moj šok je bio kada me je doveo do ogromnog ogledala u njegovoj kompaniji i rekao.
-Pogledaj i reci mi šta vidiš. Sličnost je bila neverovtna...
Sve mi je ispričao, svu istinu. Voleo je Selin, ni jednu ružnu reč nije za nju rekao. On je bio čovek ispunjen ljubavlju i mirom. Dogovor i uslov je bio da Selin nikada ne sazna za naš odnos niti ikada dobije bilo šta od Yilmazovih. Ispoštovao sam ga...a onda nakon tri godine mi je rekao da se oženio. Bio je u jednoj poslednjih faza bolesti. Kada sam te video besneo sam danima jer sam bio ubeđen da si lovac na novac. Vrlo mudro je postupio, sledeći uslov je da ti ne prilazim sve do par meseci nakon njegove smrti. Mehmert je zahtevao da preuzmem brigu o tebi i potrudim se da te zadržim, zato je dao rok dve godine. Rekao je da vrediš više od svega, više od mene samog...rekao je da ću se zaljubiti u tebe. I jesam, zaljubio sam se a nisam te ni poznavao...tvoje fotografije koje mi je donosilo obezbeđenje su bile nešto sa čim sam provodio vreme pokušavajući što više saznati sve o tebi. Ušla si u moje srce a da to nisam osetio. Mislio sam da si bila njegova žena u pravom smislu te reči i izjedala me činjenica da će i on biti jedan u nizu koji me želi povrediti i to zbog Selin. Vremenom me je grizla ljubomora verujući da imaš ljubavnike jer Mehmet nije nikako mogao biti tvoj muž jer su ga dugo vremena držali na aparatima. Moj šok je usledio kada sam shvatio da si nedirnuta. Tek tada sam shvatio zašto mi je rekao da si vredna, shvatio sam da te je svo vreme voleo kao ćerku, shvatio sam da je želeo biti siguran da ću biti srećan sa tobom i imati dostojnu ženu. Strahovao je da ne doživim njegovu sudbinu. Filiz, zahvalan sam mu na tebi, zahvalan sam mu na tvojoj ljubavi.
Slušala je potresnu priču koja je dirala njenu dušu svo vreme razmišljajući kako je Mehmet sve isplanirao poznavajući oboje. Oboje sa teškim životnim pričama, uništenim detinjstvom, željnih samo ljubavi. Odrasli sa plamenom u srcu da će jednom Bog pogledati na njihovu stranu i poslati makar jednu osobu koja će ih voleti iskreno i srcem. Sve se svodilo da je njihova želja vremenom bila vezivana za životnog partnera koji ih negde tamo, čeka, neko koga će iznenada sresti i odmah prepoznati. To je bila jedina istina koju je znao. Pogleda ga u tami, oči su mu bile zamagljene od mučnih rečenica i sećanja. Pridigla se i nadvila nad njegovo lepo lice upijajući pogledom svaku crtu...želela je da te oči budu zauvek njene. Dohvati je rukom za potiljak i privuče tražeći poljubac. Meke i nežne budile su u njoj strast klizeći niz dekolte do grudi. Vreo dah joj je palio kožu, dlanovi skliznuše niz leđa i podiže je. Ležala je naslonjena celim telom na njegovo...jeza joj je išla niz kičmu od svakog dodira, netremice je posmatrao...to je bilo najveće oružje koje imao. Nije mogla odeleti strasti koja je izbijala iz dubine njegovih očiju. Polako savi vitke noge i uspravi se. Blesnu nežna koža kao porcelan u noći...iznad njene glave sijale su zvezde, zatvorio je oči očekujući je. Zagrize usnu kada ga obuze vrelina, steže je za bokove, tiho zastenja i izazva nalet uragana kod nje. Sva bol, sva patnja dani čežnje pretvoriše se u eksploziju užitka. Kao ledena kraljica sa žarom u sebi topila se pod njegovim poljupcima, uzimao je želeći sve. Bila je drugačija, osećao je duboko govor njenog srca...osećao je da ga želi, ljubila je njegove usne posednički sve više ga stežući...a onda kraj horizonta gde prestaje razum a nastaje život kao najveći dar u onom iskonskom začetku. Zlatna se razli u bljesku pokrivajući dva predivna tela spojena ljubavlju.
„ Selin, jednom davno si napisala pismo, dok sam ga čitao već si bila daleko. Sve sam ti oprostio, možeš živeti u miru ako uopšte znaš njegovu vrednost jer on nema cenu, on se ne može kupiti nikakvim parama. Mir se zaslužuje ljubavlju. Jednom ćeš to shvatiti. Pišem ovo pismo samo iz razloga jer želim da izađeš iz života našeg sina, želim da ga pustiš i ne truješ svojim otrovom. Mnoge si uništila, njega nedam. On ima krv Yilmazovih, on je neko ko ume da voli. Tebi nemam šta više reći sem da ti ostavljam mir... sva moja imovina pripada Seitu i Filiz. Ti si isključena iz svega jer to i zaslužuješ."- čitala je dok su joj ruke podrhtavale. Bes je rastao u njoj. Sin je stajao pored prozora i čekao da završi...okrenuo se polako i pogledao je ravno u oči. Selin je pročitala u pogledu da zna svu istinu. Grlo joj je bilo suvo jer nije rekao ništa, nije ni morao. Tišina je bila toliko glasna da joj je parala dušu, zauvek ga je izgubila.
Priđe joj i uze pismo iz ruku, saže se i spusti poljubac na njen obraz. Tihim glasom reče.
-Venčali smo se i rodiće moje dete...želim da znaš da je volim više od svega. Prvi put sam srećan. Majko, moglo je biti sve drugačije ali ti si sama izabrala ovaj put.
Seit se okrenu i izađe iz kuće...lagano je prilazio autu, udahnu duboko i oseti kako mu prija svež vazduh. Pogleda još jednom u kuću i uđe u auto. Odlazeći shvatio je da je sav teret ostavio tamo. Žurio je svojoj ljubavi, nikada do sad nije osećao toliku potrebu da je oseti, udahne njen miris i spusti ruku na stomak očekujući sa radošću kada će videti svog sina. Osmeh mu ozari lice jer je video nju, bila je u svakoj misli, disala je sa njim. Oboje su dobili ono što su želeli...jedno drugo. KRAJ
