Nastavak 4. Dela
Vozio je ka Izmiru, auto- put posut sitnom kišom, velika zver je gutala kilometre...njegove oči zakovane za cestu bile su boje tamnih oblaka. Snažne vilice stegute u grču. Na sedištu pored njega novine, prva strana fotografija njegove bivše žene i Hazara...najava veridbe. Tog jutra je osetio bol kao nikada do tad, osetio je da ga napušta zauvek, jutros mu je javio advokat da su zakonski razvedeni. Oboje su želeli sporazuman razvod bez ličnog prisustva. Ni jedno ništa nije učinilo zaćutali su, predali se, ona jer je rekao da pripada drugoj a on istinu. I da je rekao ništa se ne bi promenilo sem da ga je mogla još više mrzeti. Jedina uteha je bila da je otišao na vreme ne želeći da joj još više nanosi bol. Pogleda u novine i skupi oči, srce mu je udaralo kao ludo...sama pomisao na Hazara kako je dodiruje u njemu je izazivala bes i užasnu ljubomoru od koje mu je ponestajalo vazduha. Voleo je... bio je lud za njom, morao je pustiti, odrekao se sebe onog momenta kada je potpisao razvod. Život mu je bio prepun loših odluka, rastao je kao buntovnik jureći neku svoju pravdu...ona je bila jedino lepo, jedino pravo i stvarno. Udari pesnicom o volan ljut na sebe, ljut na svoje poreklo, na majku i ceo svet. Šta je očekivao? Kako da ga zavoli kada je povredio kao i svi ostali? Nije joj pružio šansu da ga upozna, uzeo je odmah kao nasilnik dok je bila opijena nemoćna da se brani. Mrzeo je ne poznajući je, osudio je bez da je pitao, bez da ga je interesovalo. Mučno mu je bilo samog sebe u ogledalu pogledati. Laži i obmane su bile način života porodice u kojoj je proveo sve godine. Spasla se. Ostala je čista ne uprljana njima i njihovim muljem. Uključi radio i nađe laganu muziku...otvori prozor za malo svežeg vazduha.
-Dušo, doći ću večeras po tebe, budi spremna u 8h.
-U redu, vidimo se.
Filiz poklopi slušalicu i zadubi se u papire. Imala je gomilu izveštaja da pregleda, nije bila raspoložena za još jedan prijem i gubljena vremena sa krem društvom Istanbula. Hazar je bio od onih ljudi koji su želeli da budu viđeni. Njih dvoje su dobro funkcionisali jer su vezu zadržali na istom nivou, ponudio joj je brak, odbila je...nikada se više neće udavati. Njoj nije bilo dato da nosi nečije prezime i nekome bude žena, sada je mnogo više cenila slobodu i našla svoj mir. Glasine i zli jezici su i dalje prljali njeno ime, naučila je da živim sa tim i držala se po strani. Iz tog razloga je želela preći na neko mirnije mesto, tražila je novu kuću i jednom za svagda završiti sa prošlošću. Našla je agenciju od koje tražila strogu diskreciju i rekla šta su joj prioriteti. Znala je da je selidba veliki posao i najmanje joj je trebalo da se tim opterećuje, želja za promenom je bila jača. Spusti za trenutak naočare na sto i protrlja oči, nasloni se na naslon stolice i zatvori oči. I svaki put se pojavio on. Pratio je kao senka, svaka misao je bila posvećena njemu...pojavljivao se gde god da je bila, dolazio u snove i šetao u javi kao kralj njenih misli. Bio je neumoljiv, njegove usne su je i dalje ljubile, dodirivao je i uzimao kada je hteo. Živela je za te trenutke koji su bili samo njeni, volela ga celim bićem i ako je pripadao nekoj drugoj. Prošlo je tri meseca od razvoda a ljubav je bila sve jača. Pokušala je biti sa Hazarom, nadala se da će makar osetiti potrebu za zadovoljenjem svoje želje. Užasan osećaj praznine u zagrljaju drugog muškarca...osećaj beznađa i izdaje same sebe. Nisu stigli dalje od poljupca i jedva izgužvane posteljine. Danima se tuširala da bi skinula miris tuđe kože sa sebe. Jedva se oslobodila osećaja gađenja. Zazvoni telefon i trže je iz misli...
-Gospođo, sutra dođite na ovu adresu, našli smo nešto što bi vas zanimalo.
-U redu, dolazim. Hvala.
Te večeri jedva je izdržala do ponoći, mutilo joj se pred očima od umora...Hazar je dovezao kući i poželeo laku noć. Zaspala je obučena u dnevnom boravku.
Kombi se zaustavio na blagoj uzbrdici, vozač joj otvori vrata...izašla je ispred kuće koja joj na prvi pogled oduze dah. Naredi momku da dođe po nju za sat vremena jer nije htela privlačiti pažnju. Mlada žena otvori ulazna vrata i predstavi se kao agent za nekretnine. Ušla je u predvorje oduševljena bojama i nameštajem. Podsećala je na srećna vremena i imala dušu. Jednom je kao dete bila u sličnoj kući kod rođake njenih hranitelja. Sviđao joj se starinski nameštaj i ogroman prostor sa velikim prozorima koji su gledali na jezero...bila je udaljena od Istanbula trideset kilometara. Šetala je po velikom dnevnom boravku dodirujući nameštaj. Agentica je pozva na sprat da pogleda potkrovlje. Uživala je posmatrajući starinske grede, pod od drvenih dasaka koji je škripao pod nogama. Kupatila i kuhinja su bili u modernom stilu namešteni. Ovo je bilo ono što je tražila. Zatražila je da pogleda dvorište i prilaz jezeru. Stala je na mali prilaz iznad vode i zagledala se u predivan pejzaž obojen svim nijansama zelene. Udahnu duboko i odluči da je kupi...ovo će biti njen raj.
