Nastavak 2. dela
Kombi se zaustavio pred velelepnom vilom u bogatom delu Istanbula. Izašla je iz kombija osetivši se nesigurno na nogama. Seit je prostreli pogledom i šapnu.
-Saberi se, moji ne jedu žive ljude, mada ruku na srce pitanje je kada će početi. Ti si sada moja žena i sve račune polažeš meni...ne ulazi u dublje razgovore, ostalo prepusti meni.
Uveo je u prostrani dnevni boravak namešten po poslednjoj modi. Ugleda stariju damu koja polako ustade iz fotelje i pođe prema njima. Negovana i gospodskog držanja delovala je hladno i arogantno, Shvatila je da je to Seitova majka. Filiz se strese od njenog pogleda, od samog početka bilo joj je jasno da njih dve nikada neće imati dobar odnos. Priđe i osmehnu se gledajući je sa visine, pruži ruku i reče.
-Selin Elcin...Seitova majka.
-Drago mi je...Filiz. –
-Izvolite sedite...neću vam čestitati jer sam ljuta. Nisam očekivala da se od mene krije venčanje sina jedinca.- osmehnu se ironično podižući obrvu.
-Majko, nemoj preterivati...i sama si govorila da je moje vreme odavno došlo da se ženim. Ispunio sam obećanje – istim tonom joj odgovori.
U salon uđe prosed gospodin, atletski građen...odavao je utisak licemernog čoveka i manipulatora. Široko se osmehnu kada ih ugleda, priđe odmeravajući vrlo smelo svoju snaju. Oči zadrža na njenom dekolteu. Filiz se naježi i buknu u licu, jedva pruži ruku.
-Draga ja sam tvoj svekar, Emir Elcin. Čestitam.
Okrenu se prema Seitu i potapša ga po ramenu uz reči.
-Svaka čast, prava lepotica još dolazi iz porodice Yilmaz. Pokojni Mehmet je imao istančan ukus. Žao mi je što više nije sa nama.
Filiz oseti ironiju i proguta knedlu...ukoči se kada je Seit uhvati za ruku i steže prste odgovarajući.
-Pokoj mu duši. Filiz je sada moja žena.
Selin ih pozva da sednu za postavljen sto. Namerno, bez trunke srama, odvoji ih i njoj pokaza na stolicu preko puta njenog sina. Seit se osmehnu i sede, pogleda u ženu i skupi oči. U roku od par minuta je shvatila da ovde nije dobro došla, po glavi se vrzmala misao da će istrpeti ovu veče. Čim ispoštuje protokol ništa je neće zadržati da ostane u ovoj kući. Tokom večere, uspela je sva pitanja vešto izbeći ili dati poluodgovore smeškajući se. Ovde kod njih nešto nije valjalo, njihov odnos kao porodice nije štimao. Selin je bila od onih posesivnih majki a Emir pun sebe uživajući da zbija neslane šale. Začu iz hodnika neke glasove, u trpezariju uđe mlada devojka. Polete i okači se Seitu oko vrata ljubeći ga. Uzbuđeno priđe i Filiz. Zagrli je i radosnim glasom čestita na venčanju. Pruži ruku i reče.
-Narin, Seitova sestra...crna ovca u porodici. Čestitam i želim vam sve najlepše od srca. Filiz, prelepa si...ti si prava žena za mog brata.
Završilo se nakon sat vremena, nikada joj nije izgledala duža večera. Okrete se prema Seitu i reče.
-Jako mi je žao ali moram otići do kuće, imam puno mailova poslati i pripremiti se za sutra. Seite, da li bi mogao da me odvezeš?
-Mogu...idemo odmah?
Klimnula je glavom i pođe da se pozdravi sa svima, jedva je čekala da izađe. U kolima su ćutali, osećala je mučninu od svih njih, imala je osećaj neke teskobe. Pokušavala je složiti kockice ali nije išlo. Stigli su do ulaza njene vile, on izađe i otvori joj vrata...krenu za njom. Fazlije im otvori vrata i požele dobrodošlicu. Filiz ih upozna i ostavi ženu zaprepašćenu kada reče da se udala.
