Nastavak 3. dela
Doručkovali su u praznom hostelu gledajući se kao na prvom sastanku oboje pod utiskom prethodne noći. Nije trebalo puno reči jer njih dvoje su oboje znali da je snaga njihove privlačnosti u tajnovitosti onog drugog. Upoznavali su se korak po korak još uvek u sopstvenom zatvoru nepoverenja. I ona i on su svaki odnos zasnivali na opreznosti. Nije mu verovala a ni on njoj, puno je stvari govorilo i išlo u korist takvom razmišljanju. Bili su ratnici koji vode bitke sami sa sobom uvek spremni da uđu u bitku i sa drugima. Uvek sve i uvek do kraja.. do poslednjeg daha ne prezajući da budu i sami povređeni. Filiz ustade i reče.
-Moram do toaleta, treba da krenemo jer doći će inspektor oko podneva u moju kancelariju.
Klimnu glavom i pozva konobara, pođe rukom da dohvati novčanik i slučajno zakači njenu torbicu. Rasuše se njene stvari po podu, Seit se saže da ih pokupi i preblede...uze plastičnu bočicu i pročita, koristila je antibebi pilule. Vrati sve na mesto i sede na stolicu čekajući konobara. Namršti se jer ga zabole pomisao da nije želela dete...imala je druge planove nakon dve godine. Trže se zbog svojih misli jer ni njemu nije odgovaralo dete, i sam je bio slobodnjak koji je živeo opuštenim životom i bez obaveza. Osećao je u dubini duše neku prazninu zbog ovog saznanja, nejasno osećanje koje izazivalo
pritajenu nelagodu. Sa Filiz je doživeo nešto posebno, oni su bili mnogo više od običnog valjanja po
krevetu. Ona je žena koja je umela da voli, žena koja nije umela glumiti niti biti neko drugi. Njen glas ga prekinu u razmišljanju, osmehnu se i reče da mogu krenuti. U kolima je bio ćutljiv, delovao je zamišljeno i odsutno. Prva je prekinula tišinu i progovorila.
-Dobro si? Rekla bih da te nešto muči?
-Ne,ne...u redu sam, imam puno posla. O tome razmišljam. Okrete se i osmehnu joj se...spusti ruku na njenu i steže je. Srce mu je govorilo da je ne želi izgubiti, iz nekog mnogo većeg razloga je želeo imati.
-Vozim te kući? Verovatno ćeš se srediti za posao?
-Da, idem kući...hoćeš li doći po mene?
Seit oseti oštar bol, to pitanje ga izmesti...ona se igrala sa njim. Jeste on bio taj koji je iskoristio njene benefite, jeste je prisilno oženio otvoreno joj rekavši razlog ali ovo je bilo mnogo drugačije, otišlo je pravcem u opasnu zonu. Prođe rukom kroz kosu zaustavljajući navalu besa zbog pilula koje je koristila, zbog svojih nesređenih osećanja i njene odlične glume. Bila je je jedino iskrena kada je spavala sa njim, otvoreno je pokazivala uživanje i želju.
-Ne znam koliko ću se zadržati, pozvaću te.
Naže se prema njoj i spusti poljubac na obraz odsutno gledajući prema kući, otvoreno joj stavljajući do znanja da mora krenuti. Izašla je iz kola i mahnula mu. Ostala je da gleda za njim, nešto nije bilo u redu. On je bio drugačiji kada se vratila iz toaleta, možda ga je neko pozvao sa posla, verovatno je neraspoložen zbog toga.
Prošlo je 7h uveče, stiže joj poruka..."oprosti, u gužvi sam...pitanje je kada ću izaći iz kancelarije". Žacnu je hladna poruka, poklopi telefon ne odgovorivši. Ustala je i krenula kući.
Bilo je nešto do 9h kada Fazlije uđe u njenu spavaću sobu i reče.
-Oprostite gospođo, traži vas Emir Elcin, izvinuo se zbog kasne posete ali treba vas hitno.
Filiz skinu ogrtač i obuče haljinu, imala je nameru ranije leći, nadala se da će poseta biti kratka. Sišla je u dnevni boravak i prišla svekru sa ljubaznim osmehom. Pozdravili su se i ona zatraži od domaćice nešto za posluženje. Okrete se prema njemu i reče.
