Udata za Brendona Čejsa

4

Brendon

Ja nisam normalan. Ostavio sam devojčice sa Kendi da joj pomognu da se spakuje a ja sam izašao napolje da kovem planove koje mi đavo šapuće.

- Jimi.

- Hej sveže oženjeni, kako ide?

- Sjano, treba da učiniš nešto za mene.

- Slušam.

- Želim da ceo svet sustra sazna da sam oženjen sa Kendi Wilijams, sada Kendi Čejs.

- Ok ali . . .

- I ne želim da se zna da sam ja to objavio, ja ću kasnije to da potvrdim.

- Jedno pitanje, zašto?

- Zato, ona je psiholog i živi sa mnom, i to dodaj.

- Jesi li ti prolupao?

- Jesam brate, jesam. A da, danas ćemo biti ceo dan napolju, neka se zadesi neki paparaco oko nas ali da nas ne uznemiravaju.

- Imam takve na brzom biranju.

- Odlično.

- Šta ćemo sa razvodom?

- Ništa, neće ga biti. Hvala ti.

- Ništa te ne razumem ali smatraj stvar rešenim.

- Znači ti si kvoterbek? – Kendi me gleda kao da sam pao sa neba.

- Da.

- I radiš šta?

- Ja idem u napad. Jesi li nekad gledala neku utakmicu?

- Ne, žao mi je ali moji roditelji su umetnici, ja sam psiholog i nemam nikakve dodirne tačke sa sportom osim aerobika.

- Aerobik nije sport.

- Pa . . . iscrpi te – nasmešila se. Prelepa je.

- Koliko dugo one mogu da trče? – pogledala je u devojčice.

- Ceo dan, kao da rade na struju, divim se mojoj sestri.

- Svaka joj čast ali devojčice su zlatne.

- Malo su razmažene ali to je zboz razvoda.

- Rekle su mi da žive sa majkom.

- Da nažalost bivši zet mi je svinja.

- I to su spomenule.

- Moram da biram reči.

- Da li ga viđaju?

- U početku jesu ali kreten se prokurvao, dovodio je svakave žene u stanu dok su tu bile devojčice, prozivao mi je sestru pred decom, bilo je jako loše jedan period – izbacio sam kretena kroz prozor.

- Šta ste uradili?

- Promenuo sam sestri advokata i kreten je dobio zabranu prilaska deci, što ga nije naročito potreslo.

- Ne znam kako bi neko mogao da napusti porodicu. Zar to nije ono čemu svi u životu težimo?

- Očigledno ne svi.

Nakon šetnja i igranja u parku primetio sam nekoliko paparaca, moram da povećam platu Jimiju, onda smo krenuli da posetimo mog oca.

- Je li slobodno? – pitam.

- Naravno . . . deco, Kendi – moja majka se obradovala.

- Dobar dan nadam se da ne smetamo Kendi se nasmešila i zagrlila moju majku.