U blizini Napuljskog zaliva, Pozitano jedno od najlepših italijanskih letovališta...nestvarno i bajkovito. Obala Amalfi preporuka svih zaljubljenih parova boji razglednice predivne obale i najlepšeg magistralnog puta sa oštrim krivinama gde more ljubi nebo. Oštro stenje svojim liticama izranja iz penušavih talasa sa ponekom pitomom plažom. Velelepne vile sa prirodnim okvirima vinograda, mala sela sa strmim ulicama nose sa sobom dah italijanskog primorja ostavljajuće posetioce zadivljene prizorom.
Obožavala je jutra sa spektakularnim izlascima Sunca uvek ponavljajući u sebi da lepšeg mesta nema na svetu. Sinem Ragazzi je polako hodala uskim ulicima pozdravljajući meštane izazivajući osmehe i žive komentare. Vitka tamnokosa u haljinama živih boja kretala se kao boginja. Najlepša devojka, sa osmehom koji se ne zaboravlja letnje dane je činila vrelijim. Zastade ispred velikih drvenih vrata i otključa ih...to je bio njen raj. Antikvarnica sa suvenirima i poklonima namenjenim za turiste. Iznad je pisalo Ragazzi. Bila je vlasnica galerije, ponosna na svaki detalj koji je krasio prostor. Prijatna hladovina i ceo enterijer odisali su nekim davnim vremenima. Svako ko je ušao zadržavao se nemoćan da se odupre predivnoj atmosferi zaboravljene romantike. Iza predivnih exponata neobičnih i starih predmeta restauriranih i sa ukusom raspoređenih kao pregrada su bile vazdušaste zavese koje su pri najmanjem pokretu nežno dodirivale komode, lampe i svećnjake od kovanog gvožđa. Ona je bila princeza u svom carstvu. Zapahnu je miris limuna i narandži...nasmeši se i uđe u improvizovanu kuhinju i napravi makijato (kafu sa mlekom). Zadovoljno sede u stolicu sa cvetnim dezenom i spusti šolju na beli stočić za čaj. U rukama je držala listu predmeta, porudžbina koja treba popodne da stigne iz Venecije. Donatela njena prijateljica je kasnila kao i uvek, nikada joj nije zamerila...obožavala je jer njena vedrina i brz jezik dizali su je iz mrtvih. Sitna, explozivna italijanka celom prostoru je davala život. Mušterije su po nekoliko puta svraćale samo da je pozdrave i uživaju u njenoj priči i ponekoj otpevanoj kanconi. Glas prozukao i neobično melodičan ulazio je pod kožu i izazivao po neku suzu. Bile su odličan tim. Prepodne je bilo mirno, najviše posla su imale popodne pa sve do kasno uveče. Ujutru su mahom dolazili klijenti, ozbiljni kupci sa namerom, poznavaoci umetnosti. Sa njima je pričala Sinem, njeno znanje je bilo ogromno. Bila je specijalizovana za predmete i nešto manje za slikarstvo. Zanat koji je preneo otac i visoka škola za umetnost su bile presudne da preuzme galerije koje joj je ostavio gospodin Ragazzi. Još jednu je imala u Veneciji i uz pomoć brata uspevala da zadrži renome. Život joj je sastojao iz ljubavi prema poslu i potrazi za antikvitetima, bila je srećna. Ponekad kada je sedela na terasi i zamišljeno gledala horizont preko lica bi joj prešla tamna senka, nije sve bilo tako lepo od samog početka...nikada nije zaboravila prošlost. Kilometrima odavde imala je porodicu koju je morala zaboraviti, nije želela ni da je se seća. Predgrađe, prašnjava mahala na ivici Instanbula duboko joj se urezala u pamćenje. Sirotinja i miris vlage je i dalje živeo u njoj kao rana. Sećala se ribanja podova i poniženja koja su je pratila danima od bogate klijentele. Radila je sa majkom za par lira da bi porodica preživela. Duša je bolela za Zuhrom sestrom koja je rođenja sa srčanom manom najmlađom od četvoro braće i sestara. Nežna i prozirna jedva je disala u memljivoj sobi gušeći se od dima iz starog šporeta. Otac fizički radnik, namrgođen i prost sklon piću nikada lepu reč ni za jedno od dece. Batina i svađa se nagledala za čitav život. Imala je petnaest godina i to je bilo poslednje jutro kada se u zoru uputila pešice sa majkom do kvarta bogatih. Ogromna vila i posao od sedam dana mukotrpnog fizičkog rada. Gospođa Atlagaj ih dočeka u salonu i sa visine im reče šta je njihov posao, gledala ih je sa gađanjem i nepoverenjem. Njihov posao je bio čišćenje svega onoga što ni posluga nije radila. Krenule su uz stepenice kada se skoro sudariše s visokim mladićem u odelu. Sinem nikada ni jednog bogataša nije pogledala dalje od visine grudi. Lica im nikada nije videla jer tako ju je majka naučila, govorila je da je to njima ispod časti. I ovoga puta je videla samo tamno odelo i osetila opojan miris. Začu kako im požele dobro jutro ne zaustavljajući se. Nije izdržala, privučena parfemom okrenula se i pogleda njegovu vitku figuru i tamnu kosu. Osetila je grč u stomaku, on je živeo, rođen pod srećnom zvezdom. Neće je se ni sećati kada izađe iz kuće. Okrenu se i okrznu je pogledom preko ramena, za sekund vide privlačno lice i saže glavu. Stigle su kući nešto do 8h. Na iznenađenje svih u mahali, stigla je teta iz Italije, Feride. Ona je bila očeva sestra, godinama nije govorila sa njim jer je sa sedamnaest godina napustila Istanbul i otišla u beli svet. Za nju nisu važili običaji i pravila. Odbila je ugovoreni brak, spakovala se i pobegla. Udala se za Marka Ragazzia, udovca sa dva sina i živela kao dama. Te noći je došla i povela je sa sobom u Italiju. Zapravo je htela Zuhru ali otac se usprotivio vičući da mala glumi bolest i da joj nije ništa, lenja je i neće da radi. Teta je bila besna kao ris jer je znala da je mala teško bolesna. Zgrabila ju je za ruku i izvela iz mahale zauvek. Nisu pokušali da je spreče, bilo je dobro po njih, jedna usta manje. Feride nije imala dece usvojili su je i izbrisali svaku vezu sa Turskom. Od tada je počela živeti normalan život. Braća, Serđo i Luka su bili krajnje korektni, vremenom su je prihvatili i iskreno zavoleli. Obojica su živeli u Milanu, Serđo je bio oženjen i imao je devojčicu. Sinem ih je sve obožavala, posebno tetku i teču. Njih dvoje su živeli penzionerski život i putovali, sav posao su ostavili deci želeći da žive bez stresa. Svraćali su pred kraj leta u vilu u Pozitano i sa njom provodili par dana.
