Nastavak II dela
Hodao je siguran u sebe sa poluosmehom na usnama, nemirnim pramenjem kose i raskopčan. Bio je lepak za poglede cele ženske populacije. U sebi je ponavljala „razmetljivac" pokušavajući samu sebe opravdati zbog poljupca. Smušena i vidno neraspoložena poskoči kada je uhvati za ruku i pokaza na omanjeg starijeg gospodina. Njih dvojica se pozdraviše kao stari znanci. On je predstavi i izazva kod gospodina Rossija širok osmeh. Seli su u obližnji lokal i naručili kafu. Sinem se nešto nije uklapalo...kako je ovako blizak sa ovim čovekom? Ko je bio prevodilac? Franko Rossi je toplo pogleda i reče.
-Gospođice, živite u Veneciji?
-Da, već dugi niz godina.
-Šteta što se tek sada upoznajemo, skoro nisam video tako lepu devojku. U antikvarnicu Ragazzi dolazi moja supruga a i vašeg oca poznajem iz viđenja. Nisam znao da ima i ćerku.
Sinem se osmehnu i ništa ne odgovori. O svojoj porodici nije želela pričati. Stariji ljudi ponekad mogu biti mnogo radoznali. Priča je potekla u poslovnom pravcu. Fokusirala se na prevod i brzo je kopčala pojmove i ako se radilo o stručnim stvarima iz mehanike. Koliko je shvatila Metinova kompanija je proizvodila kotlove za sve namene a Rossi ih je distribuirao po Italiji. Razgovor je trajao dobrih dva sata...osetila je umor. Pogleda na sat i obrati se Metinu.
-Ja se izvinjavam, moram do magacina, stiže prevoz za moju robu.
-U redu, krećemo odmah. Odvešću te gde god kažeš.
-Nema potrebe, pozvaću taxi, ostani sa gospodinom Frankom.
On se nasmeja i na engleskom joj reče.
-Idemo zajedno...ja vraćam uslugu. Drago mi je što mi ne persiraš, poljubac nas je zbližio.
Sinem se umalo ne zgrcnu od navale besa, buknula je u licu i jedva se suzdržala da ne sruči čašu vode u njegovo lice. Pozdraviše se i krenuše prema kolima. Išla je iza njega diveći se kako se dobro snalazi u uličicama nepoznatog grada. Za pola sata su bili ispred hale magacina...uspela je sve pregledati pre nego što je stigao prevoz. U jednom trenutku je bila srećna što je tu, pomagao je da sve ubeleži i popiše. Nešto do 11h su se vratili kući. Noge nije osećala, bila je iscrpljena...Pođe u kuhinju da uzme sok. Frižider je bio prazan, zaboravila je ići u nabavku. Metin začu kako tiho gunđa, uđe za njom i reče.
-Idem do prodavnice, video sam da još rade. Reci mi šta treba sem soka...
Na brzinu mu napisa na italijanskom i pruži papir uz reči.
-Daj momku koji radi u piljarnici cedulju i on će ti sve spakovati.
Sinem pokupi iz sobe peškire i spavaćicu, krenu u kupatilo. Hodala je bosa jer bilo je vrelo, začu kroz prozor glasan smeh. Polako priđe i virnu kroz zavesu. Sledi se...on je stajao sa dve devojke i pričao na čistom italijanskom. Preblede od gneva. Istog trenutka se seti svih komentara koje su ona i Donatela razmenjivale na jahti pojma nemajući da ih on sve razume. Stomak joj se prevrte. Lažljivac! Kuvalo je u njoj, ulete pod tuš i svađajući se sama sa sobom. Kako je ispala glupa u njegovim očima! Prođe joj kroz glavu i iznenađeno lice Franka Rossija kada je nju doveo kao prevodioca. Uf, uf...samo da ga dohvati.
Sedela je u stolici kada se vratio iz radnje. Oči su joj sijale čudnim sjajem. Ustala je lagano i prišla na korak od njega gledajući ga ravno u oči, poče da govori na italijanskom.
-Divno, sve lepše od lepšeg...ne znam da li ja stvarno izgledam toliko glupo? Umislio si da si veliki zavodnik i da sam ja žena za malo letnjeg provoda. Čemu ova maskarada? Ti si razmetljivac a ja sam baš razočarana. – kroz osmeh mu sve sasu u lice okrenu se da pođe i seti se, zastade i preko ramena dobaci.
