Nastavak VI dela
-Teto, volela bih kada bi Zuhre došla ovde, za nju bi more značilo mnogo. Jedini problem je što sam po ceo dan u galeriji, a njoj je još uvek potrebna nega. Dobro, pozvaću te sutra i dogovorićemo se. – prekinula je vezu, osmehnu se pri pomisli da joj je setra dobro i da dolazi za par dana.
U radnju ušoše tri engleskinje, jedna od njih je bila na žurci sinoć u vili. Sinem oseti žaoku kada je prepozna. Srcoliko lice, oči plave kao u anđela, duga ravna kosa boje žita...kao barbika. Razgledale su okolo i pažnju im privuče slika, akvarel Pozitana. Neobična a tako stvarna. Jedna od njih se okrete i na lošem italijanskom upita Donu za cenu. Dogovarale su se i na kraju odlučiše da je kupe. Donatela uđe iza paravana od zavesa i sa čuđenjem upita.
-Zašto ne izlaziš i razgovaraš sa njima, mogla bi im još nešto prodati? Ja slabo taj prokleti engleski pričam, džaba mi što ih razumem kad ne znam da beknem. Šta si se narocala? Što ih gledaš ljutito?
-Ne gledam, glava me boli celo jutro...idi im reci da slika nije na prodaju! – u njoj je kuvao bes jer ta mala strankinja je bila u njegovom zagrljaju.
Po prvi put se ponašala kao uvređeno dete i povlačila neozbiljne poteze...nije mogla da se smiri, svo vreme je razmišljala o njemu. Mala Italijanka je pogleda zapanjeno ali shvati da je najbolje da ne pita. Nekako se objasni sa njima i one razočarane izađoše iz radnje. Mora da ima veze sa Amerikancem jer ne bi gazdarica bila ovako ljuta. Celu noć se prevrtala po krevetu pokušavajući da zaspi, očekivala je da će doći. Bilo je nešto do 7h ujutru kada je čula kako je upalio auto i otišao negde, nije se vratio kada je pošla na posao. Misao da je otišao opsedala je da je osećala fizičku bol zbog njegovog odlaska, uhvati je panika da ga nikada neće više videti što izazva stanje očaja. Nervozno je premeštala po radnji i izazivala zbrku u svemu čega se dotakla. Dona je otišla na pauzu za ručak i da odmori jer juče je ceo dan provela u radnji bez pauze. Sinem joj posla poruku u svom ludilu i nervozi da ne dolazi i odmori se za sutra jer nije očekivala gužvu. Jedna smena turista je otišla, do dolaska sledećih će proći otprilike dan, dva. Priđe malom plinskom rešou i skuva čaj od mente...smiriće je a i prelistaće dnevnu štampu koja stoji od jutros, sada je vreme kada se svi odmaraju posle ručka ili su na plaži. Može sat, dva uživati u samoći. Naslonila se na stolicu pijuckajući čaj i razgledajući naslove, iz komšiluka se čula tiha muzika, neko je slušao kancone. Baci pogled na ulicu i uzdahnu, pogled na popločanu uličicu okićenu saksijama sa cvećem, kuće okrečene u pastelne boje sijale su na popodnevnom Suncu čineći da vreme stane za trenutak u lepoti. Nikada ne bi otišla odavde...ovo je mesto koje je centar sveta a čini te romantičnim i snenim kao da si odvojen od svega i svih samo kada to poželiš. Nalakti se i zagleda u predivne begonije koje su blistale u svojoj lepoti, lagano dok su listovi podrhtavali na povetarcu uz tonove muzike, uhvati je san.
Otvorio je prozor vozeći prema Pozitanu, želeo je da oseti miris mora. Osećao se umorno, sastanak sa Arasom i Englezom u Sorentu je uspešno prošao. Novi projekat koji su želeli ostvariti Na lokaciji blizu Antalije je bio više nego izvestan. Apartmani i hoteli su bili unosan posao u Turskoj. Gledajući lepotu Napuljskog zaliva u njemu je rasla želja da život provede u nekom mirnijem mestu pored mora negde na jugu. Gledajući svog prijatelja i Nur sve više mu se dopadala ideja da skrasi pored jedne žene. Pomisao na nju ga je opsedela, ni jedna devojka ga do sad nije toliko okupirala kao ona. Od prvog trenutka je znao da je može imati ali samo onoliko koliko ona dozvoli. Ostalo je zadržavala za sebe i bila dovoljno daleko samo da bi kod njega budila želju za još. Bila je savršena, divlja i nežna, nesigurna i daleka...spoj nemogućeg u harmoniji koja ga je fascinirala. Ulazio je gradić koji je dremao na popodnevnom Suncu, ulice su bile prazne, zaustavi auto pored galerije. Vrata su bila otvorena...polako koraknu i uđe u prijatnu hladovinu i oseti poznati miris limuna i narandži. Sedela je na stolici iza zavesa naslonjena na ruku. Prilazio je tiho, nije se pomerila...približi se i ugleda kako spava. Osmehnuo se, sigurno nije oka sklopila celu noć kao ni on. Podiže ruku i skloni joj pramen kose sa lica, prstom pređe preko njenog vrata i kliznu do ramena...osetila je dodir, lagano otvori oči. Nije bila svesna njegovog prisustva dok se mozak ne pokrenu iz stanja sna. Pogleda ga još jednom i skoro odskoči na stolici. Obli je crvenilo, prevario je san a on je uhvatio kako spava. Protrlja vrat da se razbudi i pogleda na sat, dremala je više od pola sata. Podiže se i nađe se na korak od njega, nije imao nameru da se skloni, stajao je i posmatrao netremice. Uhvati je nervoza kao i uvek kada bi osetila njegov miris, to ju je izluđivalo jer u njegovom prisustvu nije imala kontrolu nad sobom. Podiže obrvu i odmeri ga stavljajući mu do znanja da želi proći. Nije reagovao...Sinem se nakašlja i reče.
