Prošle su dve nedelje od povratka iz Istanbula. Feride je zamišljeno posmatrala Sinem koja je sa nekim čudnim žarom radila u galeriji. Dane je provodila premeštajući antikvitete i kačeći slike po zidovima. Iz sata u sat je menjala mišljenje i iznova premeštala i pomerala sve što joj je zapalo za oko. Nije bila dobro, pokušavala je svoju patnju sakriti izveštačenom vedrinom iscrpljujući se od rada. Očekivala je da će tuga pobeći od nje, da će sve što boli nestati ako ne misli i ne suoči se sa sobom. Onog dana je bila na ivici sloma tražeći bilo koji let za Italiju u želji da što pre napusti tlo Turske. Stigle su u Rim a onda čekale let za Veneciju. Sedela je u zgradi aerodroma utrnula od bola, teta je pokušala saznati razlog ali nije reč progovorila sve dok nisu ušle u kuću. Tada je na iznenađenje svih rešila da pravi novi raspored u galeriji zahtevajući nemoguće. Trebalo je proći dovoljno vremena da smogne snage i nekome otvori svoje srce. Do tad je bila neko drugi živeći imitaciju života. Feride je znala da samo ljubav može ubijati na taj način. Za sada je bila nemoćna, Sinem je izbegavala svaki razgovor o Istanbulu. Mnoge akcije i književne večeri su bile organizovane radi sakupljanja sredstava za Zuhre. To ju je dodatno iscrpljivalo jer sve manje je mogla podneti pritisak visine novca koji se trebao uplatiti za operaciju. Mehmet ih je redovno zvao i obaveštavao o Zuhrinom zdravlju. Polako ali sigurno, oporavljala se. On se zaposlio u jednom restoranu i radio kao dobavljač a po potrebi konobarisao, našao je stan sa momkom koji je radio kao njegov kolega. Bio je miran i zadovoljan, od plate je mogao i nešto uštedeti. Želeo je i on doprineti zaradom za Zuhrinu operaciju.
-Gospođice Sinem, htela sam pitati kada će stići porcelanske figure? Dugo vremena čekam. – starija dama se nervozno šetkala po galeriji zagledajući izložene komade tanjira od kineskog porcelana.
-Draga gospođo Anđelika, do kraja nedelje će biti u radnji. – toplim glasom joj odgovori devojka.
Stara dama zaškilji očima i odmeri je, ova mlada dama je uvek bila dobrih manira i vrlo profesionalana. Pogleda u sliku Zuhre i izvadi iz torbice ček i ispisa na brzinu par brojki. Podiže glavu i izađe iz antikvarnice. Sinem se nasmeši, na papiru je bila pozamašna svota novca. Zadovoljna pritisnu ček na grudi i zažmuri. Ima još uvek dobrih i plemenitih ljudi.
-Kćeri, za vikend dolaze u goste Serđo i Luka...moramo dosta toga uraditi, Marko je veoma uzbuđen kada dolaze sinovi.
-Bez brige, sve će biti kako treba...sutra idem u nabavku a ti pozovi Antoniju da dođe. Napravićemo gozbu.
Radovala se dolasku braće, volela je porodična okupljanja, oni su bili puni ljubavi prema porodici. Feride su odmah prihvatili i zavoleli, mnogo puta je pokazala da ih gleda kao svoju rođenu decu, više su sa njom pričali nego sa ocem. Ona im je bila velika podrška. Sinem je uvek bila njihova mlađa sestra i vrlo su bili zaštitnički raspoloženi prema njoj. Umeli su pokazati svoju naklonost kao da su znali da joj je to potrebno.
Od ranog jutra se čuo smeh i dečija cika u domu Ragazzijevih, gosti su stigli. Prštali su poljupci i zagraljaji. Nasmejani i srećni obojica su u dom uneli toliko ljubavi, bili su tipični italijani i nisu propuštali priliku da se dobro zabave i oraspolože okolinu. Marko ih je uveo u salon i tražio malo pažnje, želeo im je nešto reći.
-Drago mi je da ste se odazvali mom pozivu. Vidim da ste dobro, zdravi ste i srećni, hvala Bogu na tome. Želeo sam popričati sa vama o jednoj ozbiljnoj temi koja se tiče porodice. Biće samo ako se dogovorimo i svi složimo sa predlogom koji ću izložiti. Naime, Feridina rođaka Zuhre se ovog trenutka dok se mi smejemo i uživamo, bori za život. To je devojka od sedamnaest godina koja je obolela i potrebna joj je operacija da bi preživela. Veliki novac je u pitanju koji mi nemamo. Dobio sam ponudu da prodam vilu u Pozitanu za pristojnu cenu. Ili, drugi izbor da je izdam zajedno sa galerijom na deset godina. Novi vlasnik bi ih rentirao s tim da bi zadržao svo osoblje i plaćao sve troškove. Imali bi pravo korišćenja prizemlja u vili za svoje potrebe...ostala dva sprata bi koristio novi vlasnik. Novac bi bio dovoljan za lečenje bolesne devojke u oba slučaja.
