HIS PREY: ❌

Prolog:✅

Sve je bilo mirno tog jutra, u mom malom gradicu, koji je i pomalo poznat, dolaze nam turisti. 
Pojela sam dorucak i proverila telefon, dobila sam poruku od Sofije

" Ena, ENAAA! Cekam te ispred, pozuri! "
" Zasto nisi samo pozvonila? Opet da te cekam ispred k'o debil? " - Odgovorila sam. 
" Aiiish, nisi zabavna nikako..! " 
" Cekaj me kod stanice. " - Ugasila sam telefon i ignorisala njeno spamovanje. 
- Prvi dan skole, hm? - Majka je rekla uzbudjeno, napokon sto ce me se resiti. - Mama, druga godina srednje, drugo polugodiste, sta ti je? 
- Ne obracaj paznju, samo, srecno ti u skoli! - Doviknula je nakon sto sam istrcala iz kuce.  
Sofiju sam ubrzo srela u skoli, uhvatila me je za ruku, i kao po obicaju, vukla po ucionicama. Medjutim, nesto nije bilo u redu. 
Tacno na vreme kada je zvonilo, razredna je uletela u ucionicu. Sta li je moje odeljenje sada uradilo? Stalno neki problemi.. 
- Deco, ne znam da li ste ovo culi, ali... 
- NOVI UCENICI!? 
- Ne, ovo je nesto mnogo ozbiljnije i rekla sam da ne upadate u rec dok ja pricam, je l hocete da opet pisete pravilo ponasanja? Nije meni problem. 
Okrenula sam se ka svom drugu Nexu, kao po obicaju, prevrtali smo oci, jer kada god razredna udje, uvek nastane neki haos. Njegova devojka Yuno se dosadjivala i crtala neka srca. 
- Desilo se ubistvo. - Uzdasi sokiranih studenata se moglo cuti. Nastavila je razredna, nakon kratke pauze. - Naravno, ne zna se ko je to uradio, medjutim, lice je bilo iskasapljeno, da niko ne moze da prepozna koja je ta osoba nekada bila. Tako da, deco, cuvajte se, nemojte izlaziti negde sami, zakljucavajte kucu, idite na mesta gde ima puno ljudi. 
Niko na dalje nije postavljao pitanja, svi smo sedeli u tisini, Sofija je pocela da place. 
- Sta cemo da radimo sad, Enaaa?
- Ne brinite, moj tata ce pronaci ubicu ubrzo! To je samo jedna osoba! - Yuno je rekla, vadeci uzinu iz ranca, svi smo ogladneli u tom trenutku, i otisli da jedemo. Ubrzo se i taj skolski dan zavrsio, verovatno jer sam non stop razmisljala o tom ubici. Zasto bas u nas mali gradic? 
Vratila sam se kuci, bacila torbu na pod, po obicaju. 
- Ena, vratila si se..! - Mama je dosla, do vrata, a u rukama je drzala krofne. 
- Da, da, sta ima novo? 
- Je l' si cula za ubicu? - Zazvonio mi je telefon al' sam ignorisala. 
- Da, ubio je jednog coveka.. 
- Ne samo jednog. 
- Ha?
 - Jos cetvoro iskasapljenih ljudi do ne prepoznatljivnosti su nadjeni u zgradi, dve ulice dalje od nas. Pre skoro dva sata!
 - Oh, Boze.. al bas do ne prepoznaljivosti? Mozda ljudi tako pricaju samo da bi digli jos vecu dramu.
 - Ne, Ena, stvarno su nadjeni takvi, nisu mogli ni slike da pokazu, sve je bilo zamuceno i crveno. -
A nas i dalje teraju u skolu. Valjda ce ga uhvatiti brzo.