HIS PREY: ❌

Deo 7:✅

 Unutra je bio jedan moguci covek.
- Pokusao sam da nazovem Ushio-a, ali se ne javlja..

- Da.. tata spava.. Sta se desilo, Yang?
- Agust D.. - Okrenula sam se ka Nex-u. - Provalio je ovde, cak nije ni alarme pogasio, ne znam kako je uspeo sve ovo, mora da je neko bio sa njim..

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

*Ena's P.O.V* 

Polako sam pocela da se budim. Bila sam odvezana, ali obraz mi je trnuo od bola. Polako sam podigla ruku i pipnula obraz, samo da bih ga jos vise iritirala. Nije bilo nikoga u sobi, gledala sam okolo. Nema nicega, samo jedna stolica gde sam ja sedela i sto. Polako sam ustala iako su me noge jako bolele iz nepoznatog razloga. 
Spustila sam pogled, noge su mi bile u modricama. Ko je ovo uradio i zasto? Svaki korak mi je tezi i tezi. Prisla stam stolu, na njemu su bili nozevi i razliciti instrumenti za koje nisam ni znala da postoje. 
Da li planira da me ubije? Muci? Al' sta sam mu ja uradila? 
Uzela sam noz u ruke. Blistao se, mogla sam lepo videti svoje vec unakazeno lice, kao da je ogledalo. 
Odjednom sam cula korake i tiho spustila noz i pretvarala se da samo razgledam. 
- Probudila si se. Mislio sam da se neces probuditi iskreno. Poprilicno jako si bila udarena. 
- Sta zelis od mene? 
Stajao je AgustD na ulazu u sobu, naslonjen na stranu, sa zakrivljenom glavom. 
- Ne brini, nije ovo prava soba za mucenje. Neces umreti ovde. Oticicemo odavde ubrzo.

- Kako to mislis? - Prisao je, dok sam pokusavala da se odaljim unazad, sve dok nisam udarila u zid ledjima. Naslonio se i bukvalno mi se gurao u facu, zatvorila sam oci cvrsto od straha. 
- Kako ti je lice nateklo... - Promrmljao je. - Idem po vlazan peskir i neku mast ako imamo. Ostani ovde. - Samo sam brzo klimala glavom, nisam smela da ni da ga pogledam. Polako je izasao iz sobe. Pogledala sam ka vratima. Ostavio ih je otvorena. Polako sam krenula ka njima i tiho izasla. Medjutim, imala sam cudan osecaj. 
 - Pokusavas da pobegnes? Brojim do pet. Ako ne stignes da izadjes iz ove sobe, fino znas sta ce se desiti. 
Vrata za izlaz su tacno na kraju ovog hodnika i veoma blizu, ali istovremeno tako daleko. Sa svim bolom u nogama sam krenula da trcim ka vratima. 
- 1.... 

*Nex's P.O.V*   

- Da nismo uspavali tvog oca, da li bi uspeli da je spasimo? - Prosaputao sam Yuno. 
- Sumnjam.. 
Stajali smo ispred stanice i gledali kako polako policijska kola dolaze i ciste. 
- Koliko bolestan trebas da budes.. - Promumlao je SeungBae - Al on nije bio sam, to je sigurno. 
- Koliko jos ljudi bi trebalo otprilike da bude sa njim?
- U to nisam siguran, al makar jos troje. Najmanje. 
Miris krvi se osećao. Škola je dobila naređenje zatvaranja, izgleda da ćemo imati neki dug raspust. 
--
Ena's P.O.V

- 4... 
Stajala sam  skoro pa na pragu, kako sam se okrenula da uhvatim bravu, JHope je stajao na strani. Njegov srećan osmeh se upustio u taman i jeziv nakon što je spustio ruku na bravu ulaznih vrata. Zaključao ih je predamnom. Krenula sam glasno da plačem i da se tresem, sve dok nisam osetila snažne ruke oko moga struka. 
- 5. - Rekao je. Opet taj glas. - Moja si. - Krenula sam da se tresem i pokušavam da se izbavim iz njegovog stiska, ali me je samo podigao u vis. - Koliko si patetična. - Prokomentarisao je, dok je gledao koliko sam se mučila. - Ne možeš da pobegneš koliko god da se budeš trudila, - Nastavio je u jezivom glasu. - Moraš da se pomiriš sa svojom sudbinom. - Čula sam kako je počeo da se polako kikoće, ali samo malo. Povukao me je za kosu, vrisnula sam i približio mi se uvetu. - Ti si moja, i samo moja, postaće hladno u paklu ako dođe do dana da te je neko izvukao i spasio. 
Nastavio je do moje sobe i ispustio me pravo na krevetu. Počeo je da baca stvari na mene. 
- Pokupi ovo i okupaj se, izgledaš odvratno, a trebamo da izađemo za nekih... - Pogledao je u svoj nepostojeći sat na ruci- za nekih sat vremena. 
Obrisala sam svoje oči, ali suze su nastavile da padaju. To me svejedno nije zaustavilo da se potrudim oko čišćenja same sebe i uvijanja mojih novih, svežih rana. 
Zatim sam uzela novu odeću koju sam dobila i presvukla se.  Sela sam na pod... Zašto? Zašto ja? Zašto je došao po mene? Šta će mi se odgoditi? 
Moje misli su bile prekinute sa poznatim koracima, nisam pogledala u njega, telo mi se zaledilo u strahu. 
- Hajde, ustani, vreme je da krenemo. 

----- 
A/N: And i oop