HIS PREY: ❌

Deo 4:✅

- Provala

Pokrila sam se tankim cebetom, i zagrlila jastuk. Ovo ce mozda biti i najduza noc u mom zivotu. 

Odjednom sam se probudila. Pogledala sam u sat, 3 ujutru. Zevnula sam i polako sela na krevet, trljajuci oci umorno. Kako mi se ide u wc, al opet mi je zao da probudim strazare, znam da ne spavaju dano-nocno bukvalno. Jadni. Opet sam zevnula, vec duze i glasnije. Ok, ovo postaje smor. Ustajem, da osetim nesto vlazno na podu, otvaram oci sire, pogled mi se vraca. Primecujem kako je zapravo atmosfera cudna. Krevet nije vise tako beo, nego ukaljan u crveno. Sta se desava? 
U panici sam pocela da okrecem glavu okolo, da opet primetim, da je ceo pod zapravo obliven krvlju. STA JE OVO? Pocinjem da se hvatam za glavu i panicim, suze su se vec skupile u ocima, krenula sam da vrisim, i da se gusim u suzama. Medjutim, koliko god da sam vristala, nisam mogla glasno, podigla sam noge na krevet i gledala u bezivotna, brutalno unistena tela. Nije valjda.. Nije valjda ovde..? Sta ako je u ovoj sobi samnom..? Suze su mi se neprestalno slivale niz obraze, plasim se da okrenem glavu. Sta ako zapravo sedi pored mene i ceka da se okrenem? 
Oci su mi bile zatvorene, osetila sam kako neko obavija ruke iza mene, polako uz moje telo, trznula sam se i pocela jos vise da placem. Osetila sam necija usta na uvetu. Hladna ruka mi je polako mazila obraz, obrisavsi mi suze. 
- Ovo je sve zbog tebe, Ena.. - Prosaputao je dubok muski glas, otvorila sam naglo oci, da vidim svoje roditelje i prijatelje u lokvi krvi sve zajedno sa Yang-om i ocem od Yuno. Ugrizla sam ga za ruku i odgurnula nogama.
- SKLONI SE OD MENE..! 
- Da li si dobro? - Pruzao je ruku, dok je imao jeziv osmeh na licu. Zasto ima oci kao momak koji me je onog dana gledao u kaficu..? - DA LI SI DOBRO? - Samo je ponavljao, i uhvatio za ramena, pocevsi da me jako trese. 
.

.

.

A onda je sve prestalo. Otvorila sam ponovo oci, ugledavsi Yang-a, kako me trese i pita da li sam dobro. Pogledala sam ga u shooku, i odmah povukla da ga zagrlim, ali je prvo dugo razmisljao dok je i on mene zagrlio. 
- Sta je bilo? Objasnjenje za ovakvo ponasanje? - Zasto je tako hladan..? Pomislih, iznervirano. 
- Ko se ne bi tako ponasao nakon sna gde neko vidi celu porodicu mrtvu, pa cak i tebe, dok A.D. sedi pored tebe, drzi i mazi te? 
- Imala si kosmar..? - Klimnula sam glavom. 
- Dobro je da sam te probudio, spremi se za dorucak. - Rekao je i izasao iz sobe. Uh, pa dobro.. 
Ustala sam i presvukla se, kako mi je receno. Ubrzo sam i zavrsila sa doruckom, pre nego sto da udjem u sobu, zamolila sam jednog od strazara da mi dozvoli da se prosetam njihovim terenom barem. 
- Moooolim teeee! Budi samnom ako ti nesto znaciii! - Uz dugo pokusavanja, dopustio je i krenuo samnom. Nisam mogla da prestanem da se smejem, napokon malo vazduha!
- Paaa, kako se zoves? - Moram da ubijem ovu cudnu atmosferu izmedju nas, ili cu se neugodno osecati i ova setnja nece doneti nista dobro, bukvalno.  
- Toni. 
- Pa ok, Toni.. amm.. zasto si izabrao bas ovaj posao? - Pitala sam dok smo polako setali, jedan uz drugog. 
- Volim da pomazem ljudima. - Dao je kratak odgovor, i to je to. Nisam zelela da ga smaram, pa smo setali u tisini. Odjednom, cuo se alarm. Toni me je uhvatio za ruku i brzo smo krenuli da trcimo nazad.
- STA SE DESAVAAA? - Vikala sam, al nije obracao paznju, samo me je gurnuo u moju sobu i zakljucao sve s polja. Mnogo koraka se culo kako protrcavaju kroz hodnik, sela sam na krevet i cekala cudo da se desi. Odjednom se sve utisalo, pa i alarm, mirno otkljucavanja vrata se culo, izdahnula sam od srece, i nasmejala se. 
- Seungb-- Stajao je na vratima.. on. Rasirila sam oci, gledala u njega, dok se polako naslonio na ulaz, nakrivljujuci glavu u stranu, posmatrajuci me celu, svaki moj korak sto uradim. Nije valjda sve njih pobio..? Suze su same u ocima pocele da se skupljaju, i da izlaze iz mene, gurala sam se u cosak, sto sam vise mogla. 
- Napokon si moja.. - Liznuo je usne i krenuo ka meni. 
- Zasto ja..? - Skinuo je masku, to jeste on.. iz kafica. 
- Shh.. kreni samnom.. - Pruzio je ruku, pruzivsi mi lep osmeh, ali u ocima mu se videlo da je njegova dusa prazna i hladna. 
- Ne.. - udarila sam njegovu ruku, da bi me on uhvatio za ruku i povukao sa kreveta. Jak zvuk padanja se culo. Vukao me je po podu, ali sam ga drugom negom sutnula, i ispustio me je. Ustala sam i stavila ruku preko usta. Sta li ce sad da mi uradi..? Sutnula sam ga ponovo i krenula da istrcavam iz sobe, sto i jesam. Dobro sam krenula za sad.. 
Medjutim, prizor ispred mene me je zaustavio od nastavka za trcanje. Sve je bilo u krvi, medjutim, nisu bili brutalno ubijeni, nego samo upucani. Sto je daleko bolje nego da vidim rasute organe po podu. Odjednom me je neko jako udario, sto me je nateralo da se srusim po ovom klizavom i krvavom podu. 
- Napravila si veliku gresku slatkisu. 

*Yuno's P.O.V*
Udarila sam sakom od sto, pogledavsi u Nex-a. - BUKVALNO OSECAM DA NESTO NIJE U REDU SA ENOM! - Rekla sam iznervirano, i krenula da se svadjam sa tatom, u nameri da ga nateram da nas odvede kod Ene da je posetimo. Nex me je uhvatio za ruku, i stegao jako, pokusavsi da me zaustavi. 
- Nemoj.. 
- Moramo! Ovako nista necemo znati! 
- Idem sa tobom. 
Potrcali smo niz stepenice, tata je izgledao uspaniceno dok je pricao preko telefona. Kada nas je primetio, smirio je pogled, i pravio se da se nista ne desava. 
- Tata.. sta se desilo? 
- Nista, vi se vratite gore u sobu, nista se nije desilo. 
- TATA! 
- YUNO! U SOBU! 
- OPET SI BESAN! VREME JE ZA TVOJE LEKOVE! - Rekla sam, i pogledala znacajno u Nex-a, dok me je on pogledao upitno. Krenuo je zamnom u kupatilo. Otvorila sam mali ormaric. 
- Dacu mu lekove za spavanje. Tada cemo imati priliku da uzmemo njegova kola i pronadjemo Enu u stanici.