Bitanga I Princeza

Pesma za njega

Pišem ti pesmu satkanu od ljubavi,
od najfinijih reči koje ti želim reći,
a ne usudjujem se.
Želela bih te sada opisati,
i tako svaki pedalj tvoje duše svojim prstima dotaći,
ali ne, ne usudjujem se.

Plašim se nestaćeš kao pena,
sagorećeš u čežnji moje duše,
i više te biti neće.
Plašim se da svojom tugom i tvoju ne probudim,
da ti ne dodje umesto sreće,
koja u meni nestaje.

Želim samo da te gledam,
tvoje oči boje kestena, usne od meda,
i osmeh koji dušu mi razgali.
Po mislima jurim reči od ljubavi,
koje srce ne sme preko usana da prevali,
Ali beže mi.

Kriju se u dnu ranjene duše,
tinjaju lagano, plašeći se da požar u duši ne naprave.
Požar u kome sve nestaje i u prah se pretvara,
posle koga se duša probuditi neće.
Srce će od čežnje na pola prepući,
kao da se od stakla stvara,
I više me biti neće.

Zato ostani tamo gde jesi,
neka moje reči u tebi ništa ne probude,
ni ljubav, ni mržnju.
Neka me tvoja ravnodušnost ubije,
neka se sva osećanja u srcu zamrznu,
sva osim ljubavi,
Jer me ti nećeš.