Bitanga I Princeza

Ljubavnici

Crna noć je bacila svoj plašt
i njime pokrila čitav svet.
Mesec je pun, k'o dukat žut,
a senke počinju svoj ponoćni ples.

Na pozornicu stupa on,
muška silueta u plaštu od noći.
Vetar šapuće, lišće treperi
i sve je pokoreno njegovoj moći.

Pruža joj ruku dok muzika svira,
silueti nežnoj k'o prolećni cvet.
Počinju svoju ponoćnu igru
jer noćas njihov je ceo svet.

U ludom ritmu pokreću tela,
zemlja se trese ispod njih.
Crna im noć strasti pokriva,
krije ih od pogleda radoznalih.

U vazduhu se oseća strast,
zemlja miriše na njihova tela,
njihova igra i dalje traje,
pred njima je noć cela.

Senke im se prepliću po drveću,
krici ljubavi se razležu u noći,
i dok noć menja svoje boje,
jutro se bliži, uskoro će doći.

Nebo polako postaje crveno,
senke im blede, jutro je tu.
I posle nemirne, besane noći
on se povlači i ostavlja nju.

I ona uskoro odlazi sneno.
Večno će pamtiti taj miris noći,
vrele poljupce i ljubavnike
koji moraju u zaborav poći.

Noć je ponovo bacila plašt
i njime prekrila ceo svet.
Ali noćas senke nemo ćute.
Odigrale su svoj poslednji ples.