Bitanga I Princeza

Jedino moje

Više se ne sećam tvojih usana
što su sa mojih pile med,
više mi srce za tobom ne kuca,
stalo je, pretvorilo se u led.

Više se tvojih očiju ne sećam,
zelenih očiju što sjaje u noći,
što gledale su me toplo i meko,
zaboravila sam tvoje oči.

Ni tvojih ruku se više ne sećam,
ruku što su me grlile jako,
ni tvojih prstiju mekih i nežnih,
što klizili su po meni lako.

Ali se setim mirisa lipe,
što mirisala je na usne tvoje,
i srce preskoči kad mesec je pun,
jer gore ugleda oči tvoje.

U povetarcu, mekom i lakom
duša oseti dodire tvoje,
i shvatim, tu zaborava nema,
nikad za tebe, jedino moje.