,,Boliš i ne prolaziš" [J.JK & P.JM]

♡ 1989 - Prvo pismo ♡

20. Januar 1989

Dragi Jimin,

Zime su dugačke i hladne, čiste kao suza i bele kao oblak. Duge su ulice po kojim koračam noću, bez trunke svetla, bez žive duše. Sa hladnoćom, bore se i lutalice, sakrivaju se ispod mokrog kartona, gledaju kako bezdušni prolaznici prolaze, sa hranom u rukama i ne daju po koju mrvicu hleba.
Srce mi se cepa, beskućnici spavaju po ćoškovima, plaču od samoće i zimoće.
Izgubila se svrha života, oni su izgubili dom, a ja sam izgubio ljubav svog života. Govorim sebi, da ti još uvek stanuješ u mom srcu, i da ćeš zauvek stanovati, i da daljina nije ništa, ali koliko dugo ću moći bez tebe? Koliko treba da prođe, da ti čujem glas, da te zagrlim i osetim tvoj divan miris?
Izgubio sam staro, lepo pismo, pismo koje sam mogao mirisati, priviti na grudi, ljubiti, sto puta pročitati, staviti pod jastuk i s njim zaspati... To pismo si ti. Selidba je sve morala da pokvari.
Ali, život ide dalje. Čovek nauči da vremenom živi sa svojim bolom, da sanja i gaji nade. Bol se u grudima smanji, kada imaš nekog, sa kim možeš deliti svoja osećanja. Upoznao sam jednu devojku na poslu, takođe se doselila iz jednog dalekog grada, i ostavila drugu polovinu. Iako izgleda umorno, smeje se i nada, misli na njega i čeka dan kada će ga opet sresti.
I jednom je nežno, krišom zagrizla usnicu i rekla: "Nije važno, ti nikad nećeš shvatiti," a ona ni ne zna, imamo iste bolove i jade. Ona misli da je ne razumem, a ja znam da ni njoj nije lako. Nikom nije lako. Čak nam ni miris tople čokolade, u kafiću gde radimo, ne pomaže. Ali ne brini se, dobro nam je.

S ljubavlju,

Tvoj Jungkook ♡