,,Boliš i ne prolaziš" [J.JK & P.JM]

♡ 2008 - Porodica ♡

Neprimetno, dani prolaze, godine se nižu jedna za drugom, brzo, možda čak i previše.

Nisam ni osetio, još deset godina je proletelo, a da ga nisam video. Svaki dan, svaki čas, ja pomislim na njega, čak sam se i pitao dal on ikada pomisli na mene? Ustvari, zašto da lažem sebe? On je srećno oženjen.

Devet sati otkuca zidni sat, a ja još nisam završio svoj posao. Još uvek pišem priču, njegovu i moju. Teško mi je opisati svaki detalj, svaku suzu prolivenu, svaku noć bez njega i ono najbitnije...kako ga i dalje volim.

U istom položaju, sedeo sam tri sata, i samo prstima udarao po tastaturi. Kičma me je ubijala, bolovi u leđima su nepodnošljivi. Dobio sam jaku migrenu, nisam mogao više da mislim. Emocije su se skupile, u grudima me zabolelo, a ne smem zaplakati...ne pred njom.

Sačuvao sam napisane delove za priču, i ulogovao se u društvenu mrežu. Zanimalo me je, radoznalost me je ubijala, nisam mogao da izdržim pa sam tražio njegov profil. Nije mi dugo trebalo da ga nađem, prepoznao sam ga veoma lako.

I dalje muževan, lep i dobar u duši, baš kao što ga pamtim. Osmeh mu je ostao isti, nežan i pun ljubavi. Oči, najlepše oči...
Sada te oči gledaju drugog, ljube usne drugog, i izgovaraju najlepše reči ljubavi.

Zašto nanosim sebi bol? Zašto i dalje gledam njegovo lice? Krenuo sam dalje, nema vraćanja. Tako je htela sudbina. Ugasio sam laptop, i skinuo naočare za čitanje. Ne mogu više da izdržim, sve me boli.

"Princezo, ne skači po kauču!"

Okrenuo sam se ka glasu iza sebe, i video kako sedmogodišnja devojčica duge kose skače po kauču, ali nedugo, dve snažne ruke su je zagrlile i spustile dole. Koja porcija golicanja, poljubac u obraz, i brz odlazak u krevet. Kada smo ostali sami, dobio sam nežnu masažu od mog voljenog.

"Dobio si pozivnicu. Umetnička škola organizuje 20 godina mature."

Znao sam da je ova tema neizbežna, i da će me svakako nagovoriti da idem, ali zašto da idem sam? Želim da idem sa njim, i odigram ples. Zagrlio sam ga i tiho šapnuo da bi voleo da ide sa mnom. Na moju sreću, samo je klimnuo glavom i otišao u kupatilo.

Nisam mu ispričao priču o Jungkooku, i nikada neću. Moje srce je kao okean, pun tajni. Jungkook, moja neostvarena želja, i najveća tajna.

Otvorio sam vrata naše spavaće sobe, i prišao polici blizu našeg kreveta. U ćošku, stajala je kutija u kojoj sam čuvao vredne stvari, samo meni dostupne. Otvorio sam kutiju, i odmah zapazio lančić koji mi je on poklonio pre tačno dvadeset godina.

(...)

"GENERACIJA '87-88
20 GODINA MATURE!"

Nežna balada prijala je nama starijima, nismo više tako mladi. Zagrlio sam svog muža, i spustio glavu na njegovo rame. Bio sam umoran, psihički i fizički. Nisam više znao šta radim, samo sam želeo da se naspavam i nabavim vreme za sve. Za posao, kućne poslove i našu kćerku.

"Moj plavokosi prinče, nemoj zaspati sad. Bolje da smo ostali kod kuće, pa da spavaš zajedno sa našom princezom," rekao je Yoongi, poljubivši me u čelo.

"Ne želim da me tako zoveš, Yoongi. Više nisam mlad i lep, nadimak Princ stoji više mladim ljudima," rekao sam razočarano. U životu neću preboleti godine, kada sam ga upoznao. Nakon što sam odslužio vojsku, upoznao sam Yoongi-a u jednom kafiću, gde smo Jungkook i ja provodili najviše vremena.

Osećam se kao prevarant, goreću u paklu za sve ove godine. Neka, tako mi i treba. Moja kazna je Jungkook. Nemam osobu za koju bih sve dao, dok sam legao u krevet sa osobom koju jedva volim.

"Oprostite, da li bih mogao da Vam ukradem partnera na sekundu?"

Čim sam čuo tu dobru poznatu melodiju, moje srce je oživelo, dobio sam nazad boju. Yoongi me je prepustio najlepšem dečku na svetu, dečku koji ima posebno mesto u mom srcu.

Nasmejali smo se jedno drugom, uputili par reči, i u tišini odigrali poslednji ples za večeras. On je ostao isti, ali ja sam se promenio. Ja znam da on mene ne prepoznaje, vidim mu u očima sve. Jednog dana će saznati da je, na proslavama mature, odigrao poslednji ples sa Jiminom, sa mnom.

Yoongi je vozio kola, i pričao kako mu je bilo lepo, dok sam gledao kroz prostor, i okretao venčani prsten na mom prstu desne ruke. Više ne znam šta je ispravno, a šta nije. Dal je ovaj brak lažnjak, ili se samo moja osećanja opet igraju sa mnom?