100 Grama Poljubaca ↔ One Direktcione

Peti Deo

Odjednom je nešto teško pljusnulo u vodu i to isto me pošpricalo. Grrrrrrrr. Ja sam lepo poklopila ruke i kaj pliskavica opala u vodu i napravila veliki prasak! Voda je prštila po svuda, i svi su odahnili kaj sam živa i ne smrdim ispod pajzuha. Kaj? Samo sam se malo upazdusila...

Pogledila sam prema gore i vidila Zajana kako me gledi, smeje se i dahće u isto vreme.

"Zajaneee, ide piša na tapetu!" Izderala sam se i on se uozbiljil i pogledal me.

"Ali nemoj, piša se smijeee!" Došli su i ostali da me vide, al ja kad sam vidila Uvisa morala sam da zapevam:

"Ja bi htjela biti ta majica na tebi da te imam, da si moj da me nosiš na sebi. Ja bi htjela biti ta vodka sa stola da me piješ i da s tobom kupam se gola, golaaa..."

"Peva ko černobilski slavuj kojeg siluju horda divljih dikobraza!" Čula sam Uvisa kako gore izigrava majmunovo i pravi se da ga ovako mokra u ovoj braon vodi ne privlačim.

Gledala sam u njega i počela da se skidam. Svi su se počeli derati da prestanem, da više neću moći da uniđem u taj korzet koji je obavijao moje zmijsko telo, dok je Uvis vikao da me ne voli i da sam luda. Ali ja njih nis slušala, samo sam gledila u Uvisa i skidala taj uski korzet koji mi nije dao da dihtam. Sad kad je plutal u vodi, a ja bila potpuno naga nekako sam osetila kao da i dojače dihtaju...

''Uvis, puse, puse, pusice, na rumene usnice!!'' Pljeskala sam ručicama i napučila čube čekajuči da Uvis skoči u vodu i da me cmokne u moje rumene čubice. Čekala sam i čekala a onda otvorila okice treptajuči i vidjela Uvisa vani kako se smeje. E nemože to tako! Sa Helgom Junior nesme da se zafrkava. Inače piša na tapetu. Brzo sam odglumila nesvest zakopivši okice i opustila se. Plutala sam kako me baš moja muti učila na reci. Uvek je govorila da će mi trebati jednega lepoga dana.

''Očemu ju ostaviti ili da ju spasimo?'' Čula sam Zajanov glas. 

''Spasiti ćemo ju!'' Viknuo je Nejil. O dušica mila. ''Ili da ju ipak ostavimo.'' Opet je rekao. Glup je i neka crkne. 

''Odite po čamac!'' Čula sam sada glas svog Uvisa. Ooo, sigurno

''Eno je kod one makije.'' Rekao je Ljijam i tek sada sam shvatila da me nešto žaca pri pakši. Verojatno neki šaran ili som sa svojim brčićima. Nema veze, godi mi. Osjetila sam nešto pleteno oko sebe i nakratko proškiljila kroz jedno okeco da vidim kaj rade. Vukli su me za sobom u ribarskoj mreži. Sigurno se Uvis pobrinuo za to da je mreža  šporka jer zna da mi to paše. Mhmh. Uh!

Izneli su me van i ja sam otvorila oči cerevareči se. 

''Hihihihihi. Sad si moj Uvis!'' Vikala sam ustajuči sa poda. Onako naga sam počela da trčim za svojim Uvisom da ga cmoknem u njegove rumene čubice. Jezik mi je letija na levu stranu kao keru i to mi je godilo jer sam se na trenutak zamislila kao lepog hrta. Hihihihi. Nešto me prižacalo pri pakši i shvatila sam da sada to ne može da bude niti šaran a niti som sa svojim brčićima. Gurnula sam ruku u rit i osjetila nešto mekano. Moram kakit. Odšuljala sam se do jednog grma i čučnula napinjajuči se. Bilo mi je tako milo dok nisam osetila nečije ralje na svojoj riti. Anakonda! Odskočila sam točno jedan metar u vis i jauknula a onda pala na pod kolko sam duga i široka. 

''Pomoć! Uvis!'' Prizivala sam pomoć dok su mi se krokodilske suze kotrljale niz lice, pa preko čuba, do vrata. 

''Uuuu, gadno...'' Prokomentisao je Zajan i počeo se smejati iz petnih žila. To mi je bilo mrsko.

''Isisajte mi otrov!'' Viknula sam.

''Neću, neka Nejil.''

''Nema šanse, Uvis će.''

''A, ne ne, bude Zajan.''

''Ajme, fuj! Pa to je nečije dijete! Ja neću ničiju rit sisat!'' 

''Otrov, Zajan. Ja neću!'' Oglasio se Heri. ''Bude Ljijam.'' 

''Ne! Gadno!'' 

''Čekajte da vidim štetu.'' Rekao je Zajan i sjeo na pod pored mene odmjeravajuči moju rit. ''Uu, mala, imaš hemoroida.'' Rekao je.

''Nemam!''

''Imaš.''

''Nemam!'' 

''Imaš!''

Prepirala sam se sa Zajanom, a onda popustila. Pametniji popušta, hihihihi.

''Zovite obezdeđenje da ubere vražjeg strica.'' Javio se Ljijam i osmehnula sam se pokazivajuči svoj jedan zlatni zub koji sam napravila kao Keša. Pss, imam protezu. Hihihi.

Za točno ten minuta obezdeđenje je donjelo vražjeg strica. Oh, prelepa biljka. U sledečem trenutku svi su me počeli lupati s tim po mojoj ritici dok sam ja javkala ko čavka. Odjednom mi je otrov iscurio i osetila sam olakšanje. Ihhhhhhh...

Drago moji Loranatori. Čitajte ovu lepu pripovetku i komente, lepe prdim!

Lora S.<2