Vi već znadete da ja nisam svojim brkima mogla popaliti Uvisa, pa sam ih morala obrijat Ljijamovom brijalicom za brke. Sad sam se odlučila malo drugačije spicovati , tak da će mene moj Uvica sto percena zavolit, u to sam sigurna! Ne budem više puščala suze i kvasila nos, već ću puščat obrve. Imat ću jednu ali vrednu - obrvu! To vam je sad inače jako moderno i svaka mlada devojka nemere lepo da izgleda ak ne pušča obrvu da joj krasi čelendaru. Ja sam jednega lepoga dana češljala svoju obrvu tak da kad me vidi moj Uvica da bu fras *-*
"O jebalte ker!" Uvis je zašal u kupatilo da se ispiša i vidil me.
"Kaj kuneš, bebo?"
"Helga. Kaj nisi ti sad nedavno sebi obrijala sve dlake s lica i sad ih opet puščaš?"
"Ah Uvise, i čovek je jučer bil živ, a danas je mrtav!"
"O rane moje teške. Jel se morem ja bar ispišat?"
"Pa sam ti daj kuco, izbaci ga. Meni ne smeta."
"..."
"Kaj pa je? Ajd nemoj da se stidiš odo ja vanka."
Jas nabrzaka izašla vanka jer je mog Uvisa stid pišat pred menom i ošla do Ljijama koji je sedil na sofi. Jas se sagela pred njim da pokupim malo kulena sa poda i hop! Meni se skinile moje vruće laćice i spale na pod.
"Oj Helga, digni te laće da ti se rit ne laska kaj bukova daska!"
"A izvini Ljijame, sine. Ev dižem ih odma!" jas ih lepo povukla nazad i ja ošla dale.
Dojdem do Zajana v njegov mali sobičak a on mobajlizira. Neka plava šojka mu na ekranu i on piše nekaj lepoga.
"Kaj pak to, kuco? Tvitera imaš? Jel more malo i Helga da si zeme?"
"Ma ne, Helga sine budeš mi nekaj štrocala pa kad vide moji verni Direkcioneri oni će da polude! Biće FRAS, FRAS, FRAS!"
"Ma ne bude. Ajde daj ti Helgi da ona pogleda."
Kad sam ja to zela v svoje šporke ruke, ekran sav pun masnišća, nikaj ne viđem, ja štrocnila i dogodil se FRAS, FRAS, FRAS baš kak je rekal Zajanin. Mobitel počel da se trese, masnšće zašlo u svaku škulju na njem i zajebalo se sve kaj se zajebati da.
"Jesi napravila pizdariju? A lepo je meni ćale rekel ak je ko lud, ne budi mu drug. I evo Helge!" I kune Zajan kune sve mi po spisku al ja se van išuljala dok me on ni vidil ni čul. Al neće njega Helga da svati ozbiljno. Jel majka i kad kune, ona blagosilja. Tak i Zajan.
Ostali su mi još samo moja dva drugara Uvica i Hadrica iliti Hari. Prvo ću da vidim Harija. Zašla ja i v njegovu sobu, a on pred ogledalcem. Dira onu grivu kaj mu visi s bulje i smeje se kaj prasac u blatu.
"Kaj delaš?!"
On vrisni: "Helga! Nemreš tako, znadem ka da si ti ona mačka fur Nemačka, al dok ja diram svoje braon lasi nema deranja v hižici!"
"Izvini, doktore lave. Ne budem više."
"Doktorko lav, kažeš?"
"Jeste. Imaš njegvu grivu. Al više si kaj ovca. Daj da tebe Helga pošiša kak ovcu. Pa ak se ovce moreju šišat svako leto mores i ti. Jel tak? Sedi se na moja lepa kolena!"
"Pa nis ti ja neka debela ovca da se s menom tak divaniš. Ajde kuco, beži van i delaj mi pažulj."
"Ja ne idem nikud. Prijdi k meni." Ja zela škare, pa zela Hadricu, metnila ga na krilo baš kak se dela i u pravom frizeraju i cvik cvik! Ja krenila rezat, a on se koprcal kaj i prava ovca kakva jeste i Helga je potegnila i Hadrica je ostal sa jednom ravnom crtom bez kose kaj neki puteljak kroz šumarak. Izbacil me vanka i počel da si lepi vlasi nazad. Ja ću da ga puštim nek dela, a sad idem da vidim Nejila. Budem ga prepala pa bude blisnil na pozadinu da bude sva črlena.
BU!
FRAS, FRAS, FRAS!
"Helgaaaaa!"
"Kaj se zbilo? U jebalte ker, gle mu guzicu!"
"Tu se nekaj gadno zagnjojilo!" Svi počeli da kunu i trče po dvorišću, nose Nejila do bolnice, doktorko Milojko Živojko vadi sve kaj se izvadit da u toj Nejilovoj ritici. Svi u čekaoni dečaci plaču, Hadrica sa crtom po sredini glave jer je verovatno neuspešno zakeljil sve te lasi nazad, Zajanin sa mobajlfonom kaj se iskri sav od svog tog masnišća, Lajam sa telećim pogledom od traumi od moje velke guzce kaj se laska kaj bukova daska i Uvica sa solznim očima jer još ne znade kak bude prošla operejša njegovog najbolšeg drugara.
"Kašikama reži vene, kašikama...!"Uvis je jecal i Helgi je bilo žal, pa da im svima olakšam mogla sam učiniti samo jedno. Otići u sobu sa kravljim ludilom i ubiti se dostojanstveno, kak i svaki čovek kojeg su drugari odbacili, a time im i završava velka karijera pevačice. Dignila sam se, povukla pokriguz iz guzce i krenila. Kad sam došla v tu sobicu sa raznim ludilima i luđacima duboko sam udahnila taj zagađeni vazduh. Odjednom mi se počelo vrtiti v glavi kaj da sam se naroljala, no pre kaj sam otegnila papke čula sam glas doktorka Živojka Milojka:"Operejša je uspila. Nejil je spašen i tako i njegova guzica."
"Pa to! Helga, bebo, Nejil je..Helga kam si mi sad pobegla? Helga, kaj češ da mi mreš? Helgaaaa!"
Svi su ćutili i nakon nekog vrimena Uvica je rekal:"Ajd napokon je mrela. PARTIIII!"
I svi su istrčali iz bolnice takvi unakaženi. Njegova guzica je spasena."
"Pa to! Helga, bebo, Nejil je..Helga kam si mi sad pobegla? Helga, kaj češ da mi mreš? Helgaaaa!"
Svi su ćutili i nakon nekog vrimena Uvica je rekal:"Ajd napokon je mrela. PARTIIII!"
I svi su istrčali iz bolnice takvi unakaženi, i dan danas negdaj daleko možda najdete bolnicu u kojoj se nalazilo mrtvo telo Helge Junior. i kad će vas smestiti na neki krevetac v toj sobici vi nebute znali da vas Helga promatra i smeška se smišljajući gde da vam ostavi 100 Grama Poljubaca.
YOU ARE READING
100 Grama Poljubaca ↔ One Direktcione
Fanfiction❝Konju, ženi i pušci ne treba verovati.❞ - Jedna Domaća. ©lorajekraljica