100 Grama Poljubaca ↔ One Direktcione

Deseti Deo

Radojko Milojko mi je rekel da je moj Uvica progledal ono totalka, tip top.

''Zakaj bona plačeš?'' Pital je pristojno Ljijam i ja sam ga prestreljala pogledom i on se srušil na pod kraj mene.

''Ovo su suze radosnice!'' Viknala sam. "Moj Uvica vidi ko da nosi i deset cvikera!"

Svi se proveselili, pa ja eto izvadla medicu da i to malo proslavimo. I dudlamo mi svoje boce bar jedan vur i hajdmo mi da posetimo našeg Uvisa, pa mi ovak naroljani i nalijani lepo marširamo ulicama. Mi dođosmo do bolnice pevajuči bolje biti pijaan negoo star i ostale popularne pop i rok pesmuljke i ulazimo u sobu moga Uvice.

"Jaaooo Uvicaa, velika ti guzica!" Guzca mu je bila dvaput veća neg obično i bila je zamotana u neku velku belu hadricu.

"Pa kaj je bilo? Mile je rekal da si ti ozdravil!" Zajan je rekal i usput mu je diral hadricu na guzii.

"A, Uvise. Šta je guza raadla?" Ja sam došla do Zajana i pridružila mu se u diranju hadrice.

"Aajd čkomite. Jas sasvim okej, ali doktor je rekal da imam neke bacile u stomačiću, pa imam previše onih varljivih prdeža, sve je mokro kaj vrag, pa moram da imam zamotanu hadricu oko guzce! Nemojte sada da me dirate, baš sam si smiril guzcu i sad već osetim neke izduvne gasove kako traže slobodu!" On si je poravnal svoju već braon hadricu i šlatal nas po nogama jer nismo šteli da prestanemo da mu diramo guzcu punu zagušljivih gasova. 

"Uvise, moremo u našu hižu. Zeli smo ti ovaj papir i sada smeš doma, ali moramo da ti promenimo hadricu." U sobu su došli ostali dečaci i rekli nam novu obavest.

Svi su se ogledali i Uvis je molio momke da to učine, ali oni nisu šteli, pa šta ću?  Moram ja, hihih.

"Hajde Uvice, lezi na bok i zažmuri. Proći će kad se buš ženil!" Ja sam rekla i namigivala mu celo vreme, dok je on izgledal jako prestrašen. Ajooj čedo, sigurno se boji za svoju hadricu *o*

Kada sam mu skinila hadricu, pa vi ne biste verovali kaj je tu svega bilo. Jedno milodrmajuće rukopipalo, krivac za pravac, kevcija i jedna velika šerpa. Ooooh, pa to je nakazno! No, sve je vredu, moremo mi to da napravimo. Jas zela malo tariguza i obrisala mu pakšu i njezinu okolinu i naravno stavila novu hadricu. Aww, izgledal je tako jebozovano *o* No, ja sam morala da se skoncentrišem i da za mog Uvisa sve bude samo najbolje. Zela sam ga u svoje šporke ruke, pokrila nekom ćebicom koju smo ovđeka našli i svi zajedno krenuli izajti vanka. Prolazili smo uličicama malo dalje od bolnice i napokon vidili našu hižu. Uskočili smo vnutri kaj krkani i pravac ja sa Uvisom u njegov sobičak. Jas njega metnila u krevetak, ostavla ga u toj ćebici iz bolnice i ošla jer me neka jaka bol prižacala pri pakši. Trčala sam do Wee Cee šolje i brzo zaprila vrata. Ja sam se israla kaj mazga i samo se čulo pljockanje govana u ovaj sveži urin u šolji.

"Pusti vodu da govna odu, Helice!" Viknili su moji dragi momci iz kuinje.

"Ma oču momci, ostale su mi još dve šnjitice dreka za izbacit i onda sam sve zgotivila, pa ću da je pustim."

- Dve šnjitice govna kasnije-

Pokušavala sam da pustim ovu vodu, ali nikak ne ide.

"Pa dobro ti nečeš da ju pustiš!!" Vikala sam na svoj kotlić koji se valjda nekaj srdil name. Nejil je ušal u Wee Cee i pital me u čem je problem. Ja sam mu sve lepo rekla i on došal do šolje i brzo počel da se prima za nos i skriva svoje cukrene, plave očice.

"Ajme, pa ovo grize za oči, a nos mi je skroz odumro. Uh, što si se istofala!" Bila je ovo samo jedna u nizu slova, reči i rečenica koje je on izgovaral dok smo mi još dugo u noć popravljali moju Wee Cee šolju...

Loranatori, ja vas sve obožavam i molim vas malo komente moje pripovetke, ne vi lenguzice sam stiščete ovu gore čarobnu zvezdu..