"Okeee, sad kad smo i ovo riješili obucite je i moramo da snimimo spot. Nemamo previše vremena!"
Svi su se nabrzaka presvukli u lepu robu onako za spot, svi su bili lepi i štimni, samo se ja nikako nis mogla obuć nazad u svoj korzet i PUŠ AP dvonogi pokriguz. Mislim da se svi sećamo kolko muke je bilo i prvi put kada sam ga oblačila dakle nemojte da se čudite kada ga i sada ne morem navleči. Ali osve je okej ipak je mene lakše obuć nego nahranit. Neke race su došle da mi pomognu i obrisale me od vode i sakrile moje strije i ožiljke od vražjeg strica sa nekim puderom. Nisu mi ni one mogle pomoći i ja ne znadem više kaj da radim. Odlučile su mi prvo šminku napravit, mislim ima da se skockam za moj prvi spot sa One Direktcione! Stavile su mi malo maskare, kreona za oči, na noge cukane patofne i u ruke lepi zeleni kacket od krokodilske kože. Nakratko su me pogledale.
"Alo momci. Trebamo pomoć! Sve smo zgotivile ali kako da njeno debelo dupe i dojače metnemo u ovaj korzet?!"
Svi su se momci pogledavali i šuteli. A jesu oni mice stidljivice! *oo*
"No, koji će od vas da je dira?" Opet se oglasila ova jedna maloglava.
Svi momci osim Uvisa su se kislali, cerevarili i kekezdrili. Baš su vražji! 3:)
"UVIS ĆE!" Svi su se izderali i gurnuli ga prema meni. On ih je mrko gledil i onda se okrenul prema meni i zakašljal.
"Idemo sad zajedno. Jaz zate ti zame!" Opet se jedna sa malim dojačama izderala i ja sam zažmurila i čekala bol koja sledi.
-Sat vremena kasnije-
Eto ga. Ja sam mirna i povučena, sve dok sam obučena!
"Ajme, Loraa! Pa ti si 50 percena sass i 50 percena ass!"
"A hvala vam devojke, mada ne znam kaj to znači jer ja ne šprehenzi dojč!"
Malo sam hračnila i bila sam spremna za set! Uvis se upazdusil, pa su ga izpresvekli i eto ti ga svež ko moja muti poslje rata.
"Idemoooo!" Viknul je reži-sir pa ja onako da krenem. Kretala sam se polako da nikaj ne pukne i eto naso ovđeka pored ovih lepih momaka! *oo*
Svi smo počeli da pevamo i ja sam se potpuno opustila i zaboravila na svoj uski korzet i dojače koje su skakutale iz njega.
"Okej! Ovo je bilo odlično sada još moramo da snimimo Uvisa i Helgu izbliza za časopise ”Zov”, "Moj Ljubimac” i “Asovi Divljine".
"Nema frke šefe. Idemo mali vuče!" Ja sam se izderala.
Stali smo jedno pored drugoga dok je reži-sir popravljo kameru. Uvis je bio taaaaako stidljiv da sam ga ja morala ošiknut rukama i onda smo bili jako blizu.
Kamera je zasvetlila, sve se smračilo, samo nas dva ko u bašti osvetleni. Bilo je perfektno. Imam osečaj da ću vidno lepo ispasti.
"Gotovo za danas!" Viknul je reži-sir i svi su potrkali ka uvtobusu. A, ja sam se pitala kada ću dobiti narezanog sira za današnji mukotrpni rad. Odmaknula sam se od Uvisa i on je pao kako je dugačaaaak i širok. Napravila sam facu zaprepaštenja te pojurila sa ostalima prema avtobusu da mene ne okrive za njegovu smrt.
Lepo sam se namestila na kožno sedalce i još malo ušuškala dekicom. Gledala sam kroz prozor u daljinu i zamjetila Uvisa kako mi se približava. Ušel je u avtobusa sa sekirom i tako jako me zviznal da...
"Lora! Tebe čekamo, nemamo celega dana." Rekla je maloglava mašuči rukama ispred mojih slatkih okica koje sam morala kapati jer imam herpes. Pogledala sam u stranu i viđela Uvisa. Pa ja sam živa! I on! A snimanje nije počeeeeelo. Kamera je zasvetlila, sve se smračilo, samo nas dva ko u bašti osvetleni. Namestila sam jednu lepu pozu i reži-sir je opalil po prekidaču i vidil se veeeeliki prasak. Blic mi je zasmeto za oči tako da sam se prevrnula na pod u nesvjesti. Zadnje što sam čula bili su glasovi dozivanja mene, a ja sam im pokazala svoj zlatni zub. Utonula sam u san.
Evo moji lepotani novi nastavak!
Uživajte i nemojte da budete kivni :*
S ljubavlju, Lora! <2
ESTÁS LEYENDO
100 Grama Poljubaca ↔ One Direktcione
Fanfic❝Konju, ženi i pušci ne treba verovati.❞ - Jedna Domaća. ©lorajekraljica