O T E T A

6.

"Idem u sobu malo odspavati."-pred Lukom se pravim umorna.

"Šta ti je?"-upita me

"Ma ništa nisam se naspavala."-Nasmiješim mu se i odem u sobu.

Vani pada kiša. Ne znam ni gdje se nalazim,ali moram pokušati.

Ušla sam u sobu i otišla u wc koji je imao maleni prozorčić. Jedva sam uspjela ga otvoriti.Provukla sam se kroz prozor i nalazila sam se na krovu. Što tiše sam se spustila na trijem i krenila trčati. Oko mene je bila šuma.

"Ciara."-Luka se izdere i krene trčati za mnom.

Počela sam jako brzo trčati kroz ona drveća,a kiša je toliko padala da sam se skoro poskliznula par puta. Luka je brzo trčao za mnom.Izvadio je pištolj i zapucao u nebo.

"Stani."Izdere se.

Nisam ga slušala samo sam nastavila bježati.Odjednom moje tijelo se nalazilo na podu.

Luka me uhvatio i gurnio na pod.

"Ovo ti nije trebalo."-podigne me i nosi preko ramena.

"Pusti me gade."-počela sam se izderivati na njega i lupati ga šakama.Nije obazirao pozornost na mene. Bio je jako ljut. Tko zna šta če mi sad napravit.

Ušli smo u kuću,a on me bacio na svoj krevet.Skinio je majicu.

"Luka..."-odmah sam pomislila na ono najgore da će se dogoditi.

Skočio je na mene.Jednom rukom je držao moje ruke iznad glave,a drugom me stisao za obraze.

"Jel ti misliš da sam ja idiot?"-upita me ljutito.Bjesnoća mu se u očima vidjela.

"N-ne"-zamucam. Bila sam uplašena kao srna.

"Nastavi se ponašati ovako ja ti kažem da ću te ubit."-pištolj mi stavi na sljepoočnicu.

"N-nemoj..."pogledala sam u pištolj pa u Luku.Krenila sam plakati.Previše me je bilo strah.

"Ma šta nemoj?"Izdere se i otkoči pištolj.Ja sam se pokušavala izvući.

"Molim te."-počnem na glas plakati.

"Sad te strah?Šta ja trebam s uperenim pištoljem u tebe hodati po kući da bi ti napokon jebeno shvatila da je tvoj život u mojim rukama."-spusti pištolj.

"O-Oprosti."-Ovo mi je najveća greška bila. Bio je dobar prema meni sad će postati gori i tko zna što će biti.

Sišao je s mene i sjeo na krevet.

"Zašto si to napravila?"-upita me

"Htjela sam samo vidjeti Larisu i Teu."-odgovorim. Sklupčala sam se skroz gore na jastuk,a on je sjedio na rubu kreveta.

"Hahah."-nasmijao se i spustio pištolj kraj sebe.

Došla sam tiho i polako do njega.I stavila ruku na njegovo rame.

"Luka molim te oprosti...."-naslonim glavu na njegovo rame.

Ustao se s kreveta i pogledao u mene.

"Odsad ništa nećeš raditi bez mog nadzora,jel ti jasno?"-Klimnem glavom u znak odobrenja.

Bilo mi je žao što sam to napravila.

"Da."-odgovorim i spustim glavu.

"Izađi van."poslušala sam ga i izašla iz sobe.

Sjela sam na kauč i čekala da on izađe iz sobe.

"Luka molim te."dođem do njega i uhvatim ga za ruku.

"Što je?"upita me.

Vidjela sam da je ljut i razočaran u mene.

"Znam da sam pogriješila,ali oprosti."-Jedna suza mi se skotrlja niz lice.

"U redu."-sjeo je na fotelju i gledao televizor.

Cijeli ostatak dana nijednu riječ nije progovorio sa mnom.Osjećala sam se nevidljivo.Kao da on ne vidi da sam ja ovdje.

Odjednom se na vratima čulo zvono.

Evo novi nastavak...komentirajte,kliknite VOTE.Novi nastavak uskoro.