Deo 7.

209 3 0
                                    

"Mi sad idemo, vidimo se golupčići" rekao je Dušan i otišao sa Srđanom na drugu stranu hodnika."Pa dobro, ja bi sad morala do mame" rekla sam nesigurno jer sam se bojala šta će mi reći "Važi idem i ja u sobu da odmorim" rekao je i ostavio mali poljubac na mojim usnama.Krenula sam do maminog apartmana dok su mi misli prolazile kroz glavu, šta će mi reći, hoće li me grditi zato što joj nisam rekla da imam dečka....jako se bojim.Stigla sam ispred aprtmana i pokucala na vrata, mama mi je otvorila i nasmešila mi se."Pa drago mi je što si došla tako brzo" rekla je, "I hoćeš mi reći zašto sam ja ovde?" pitala sam gledajući je u oči."Naravno, ovde si da popričamo o tvom novom dečku" rekla je i sela pored mene na krevet, "Pa dobro, šta te zanima?" pitala sam."Ne zanima mene ništa, ali mislim da će tebe zanimati kada ti budem ispričala nešto" rekla je i ja sam je zadoznalo pogledala."Dušo ti i Nemanja ste se družili kao mali i bili ste nerazdvojni" rekla je, "Stvarno?Zašto ga se ja ne sećam?" radoznalo sam pitala mamu."Pa njegova mama i ja smo bile najbolje prijateljice, mislim idalje smo", "I zašto ja to tek sad saznajem?" pitala sam malo ljuto."Pa mislila sam sećaš Nemanje, mislim kao mali ste bili nerazdvojni" rekla mi je i pogledala u mene."Aha, pa jel ti odobravaš našu vezu?" pitala sam je zbunjeno, "Naravno, Nemanja je dobar, fin i pristojan dečko" rekla je mama i nasmešila se.Jako sam je zagrlila i zahvalila joj se.Nakon par minuta razgovora sa mamom o nekim glupim temama kao što su kako mi se sviđa ovde itd...napustila sam apartman i brzo otišla u svoj.Uletela sam u apartman i izvadila telefon i napisala poruku Nemanji

Ja: E hitno mi trebaš, moramo da razgovaramo

Nemanja: E plavooka šta se desilo?

Ja: Samo dodji što pre molim te

Nemanja: Tu sam za minut

Ja: Važi

I stvarno je tu bio za minut."Hej šta se dešava?" piato je zbunjeno, "Jel ti znaš da su naše mame najbolje prijateljice i da smo ja i ti kao mali bili nerazdvojni prijatelji?" odgovorila sam pitanjem."Stvarno?Nisam znao, a kako te se onda ne sećam?" pitao je, "Pa to je zato što smo bili mali i ne sećamo se" rekla sam."Pa jel to to?" pitao je i ja sam klimnula glavom."Jao Melisa prplašila si me, ja sam mislio da je nešto ozbiljnije", "Pa dobro" rekla sam i uputila mu jedan mali smešak.
"Bebo jesi završila?" pitao je Nemanja iz sobe dok sam ja bila u kupatilu "Nisam, sačekaj još samo malo" rekla sam dok sam se šminkala."U kupatilu si već pola sata" rekao je malo ljutito."Evo, evo stižem" rekla sam i izašla iz kupatila skroz našminkana sa ispeglanom kosom, nosila sam teksas iscepani šorc i kratku majicu iznad pupka."Wow, savršeno izgledaš bebo" rekao je Nemanja oduševljeno, "Hvala" rekla sam i uputila mu smešak.Nemanja je nosio belu majicu na bretele a majica je sa strane bila izrezana do ispod grudi i nosio je crni 'NIKE' šorc."Pa nisi ni ti loš" rekla sam i ostavila mali poljubac na njegovim usnama."Hvala lepotice" rekao je i namignuo mi.
Sad je 18h i treba da idemo kod Dušana u apartman jer pravi žurku i dolazi ceo tim.O bože da li ću ja biti tamo jedina devojka, to me je malo nateralo na razmišljanje.Odjednom mi se pojavio mali smešak na licu."Čemu taj mali smešak plavooka?" pitao je Nemanja, "Pa smešno mi je sve ovo"."A oću li ja biti tamo jedina devojka?" pitala sam, "Nećeš, tamo će biti još devojaka" rekao je."Ah, laknulo mi je" rekla sam i Nemanja je pokucao na vrata Dušanovog apartmana.Srđan nam je otvorio vrata zato što je Dušan spremao grickalice."Desi brate" rekao je Srđan i bacio mu pet, "Desi Srki" Nemanja je rekao."Zdravo Melisa" Srđan je rekao i zagrlio me, "Ćao" rekla sam i ušla unutra.Wow ovaj apartman je bio baš velik.Nemanja je već bio sa svojim društvom i pričao dok sam ja stojala uz zid i posmatrala ih.Odjednom mi je prišla jedna devojka, "Hek ti mora da si Melisa, ja sam Helen"."Da, drago mi je Helen" rekla sam i uputila joj mali smešak."Ja sam Srđanova devojka, a ono tamo je Katarina to je Dušanova devojka" govorila je dok je pokazivala u Katarinu.Počele smo da pričamo o svakakvim temama, a ubrzo nam se pridružila i Katarina.Vreme je brzo prolazilo a ja nisam ni obraćala pažnju na Nemanju.Išlo mi se u toalet.Kad sam ušla u kupatilo zatekla sam Nemanju i neku devojku kako se grle, bila sam u šoku."Nemanja šta to radiš?" pitala sam zbunjeno, Nemanja se odmah odmakao od meni nepoznate devojke i rekao "Bebo mogu da objasnim"."Hah, ajde i to da čujem" rekla sam i prekrstila ruke."Ovo je Uroševa devojka..." krenuo je da priča, "Čekaj šta?Ko je sad dođavola Uroš i ko je ta devojka" pobesnela sam."Stani da ti objasnim, ovo je Jasmina, i plakala je u toaletu kada sam ja ušao i pitao sam šta je bilo" rekao je."Istina je" rekla je Jasmina, "Saznala je da je trudna pre par minuta bebo" rekao je Nežnim glasom dok mi je prilazio."Dobro" rekla sam i zagrlila Nemanju dok je Jasmina stajala iza nas."Koliko imaš godina?" pitala sam zbunjeno, "Imam 18" rekla je."O bože, moraš reći Urošu, mora to da prihvati" rekla sam krenula prema Jasmini."I hoću samo moram da uhvatim pravi trenutak" rekla je dok je brisala suze."Moraš mu reći odmah, ali izađite u hodnik" rekla sam i zagrlila je jer sam znala da joj je to bilo potrebno.Jasmina je klimnula glavom i izašla iz toaleta.Nemanja je ostao sa mnom."Dobro sad kada smo sve razjasnili možeš li molim te izaći moram da piškim" rekla sam i gurala ga napolje, "Naravno, ali prvo moram dobiti jedan poljubac od moje male plavooke lepotice" rekao je i približila sam se i poljubila ga.Izašao je i ostavio me da piškim.
Već je bila ponoć a Nemanja je još uvek bio sa svojim društvom dok sam ja opet stajala sama uz zid jer su Helen i Katarina bile u svojim sobama i spavale, a Jasmina je bila sa Urošem u njenoj i Uroševoj sobi.
Odjednom mi prilazi Nemanja, "Hej bebo oćemo li da idemo?" pitao je jer je verovatno video da sam se smorila tamo sama."Kako ti hoćeš" rekla sam."Dobro sad će mo ići samo da se pozdravim sa ortacima" rekao je i poljubio me u čelo, klimnula sam glavom i čekala ga kod vrata.Došao je do mene i uhvati me za ruku i tada smo izašli iz Dušanove sobe.Došli smo ispred njegove sobe i ostavila sam mali poljubac na njegovim ustima i krenula ka svojoj sobi."Zar nećemo gledati neki film?" pitao me je i pogledao tužnim pogledom, "Ako ti želiš možemo" rekla sam i prišla mu."Gledaćemo kod mene" rekao je i pokazao da uđem u sobu.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Konačno i 7. deo.Ja se izvinjavam što ste malo duže čekali, ali zbog škole i treninga ne mogu da stignem.Nadam se da vam se svideo ovaj deo.Puno pozdrava od mene
Bye bye😘😘😘

NEKAD SMO BILI NAJBOLJI PRIJATELJIOnde histórias criam vida. Descubra agora