And Then I met You [PAUZIRANA]

8. DIO

-Uzmi i ogrni se dekom. Vidim da sva drhtiš.-rekao mi je ložeći vatru. Poslušala sam ga. Legla sam na krevet i zatvorila oči. Prepustila sam se trenutku. Čula sam pucketanje vatre, te sam osjetila toplinu koja je ispunjavala cijelu prostoriju. Bilo je ugodno. Otvorila sam oči i vidjela sam da se Harry presvukao u suhu odjeću, te je sjeo na stolicu.

-Kako ti je noga?-upitao me je.

-Malo me boli, ali ok.-odgovorila sam. Klimnuo je glavom. Neko smo vrijeme šutjeli.

-Čija je ovo koliba?-morala sam prekinuti tu tišinu.

-Moja, tj. od moje obitelji. Moj djed ju je izgradio kada je kupio ovu zemlju. Kada sam bilo mali i kada bi napravio neku nevolju, ovdje bi se sakrio. Tražili bi me po cijeli dan. Nikada me nisu mogli naći. No, jedan dan me ovdje našao djed i otkrio je moje tajno skrovište. Onda sam našao drugo mjesto. To je rijeka na koju sam te odveo.-pažljivo sam ga slušala, te upijala svaku njegovu riječ. Htjela sam saznati mnogo toga o njemu.

(…)

-Koliko vidim da kiša još nije stala. Izgleda da ćemo morati ostati ovdje.-stajao je do prozora i gledao van. Zatim se prošetao do stolice i sjeo n nju.

-Da, izgleda do hoćemo.-moram provesti jednu noć s njim sama u kolibi, ništa strašno za mene.

-Pokušaj zaspati. Bit će ovo duga noć.-sigurna sam da hoće, pomislih.

-A gdje ćeš ti spavati?-upitala sam ga  namještajući se na krevetu.

-Snaći ću se ja, a tebi slobodno prepuštam krevet.-kako je samo ljubazan. Uzeo je onaj kaput sa vješalice i prostio ga je na pod do kreveta, te je zatim legao na njega i pokrio se mojom jaknom. –Laku noć!-rekao mi je.

-Laku noć!-okrenula sam se ka zidu i zatvorila sam oči. Polako sam tonula u san.

(…)

Bježala sam od njega sve dalje i dalje. pratio me je cijelim putem. Ušla sam u neku ulicu. –Mene se ne trebaš bojati.-rekao je približavajući mi se. Došla sam do kraja ulice. Slijepa ulica, nemam kuda više bježati. Naslonila sam se na zid.

-Prekrasna si, tako božanstvena.-govorio je. Bio je mrak i nisam mu mogla vidjeti lice. Bila sam uplašena. Bojala sam se da će mi možda nešto učiniti. –Dugo sam čekao ovaj trenutak. Mislio sam da se to nikada neće dogoditi. A gle. Nas dvoje smo sada sami.-imao je tako dubok glas.

-Tko si ti? Što hoćeš od mene?-derala sa me. Suze su mi počeli kliziti niz lice. Jecala sam od straha.

-Netko kome si obećana i ja sam te čekao jako, jako dugo i sada kada sam te pronašao, ne želim te pustiti tako lako.-bio mi je tako blizu. Osjetila sam njegov dah, smrdio je na cigarete i alkohol. Bilo mi je zlo od svega toga. Uhvatio je moje ruke, te me privio uza zid. –Pusti me.-rekla sam ljutito. Stisnuo mi je ruke jače.

-Rekla sam da me pustiš.-povisila sam ton.

-Ne želim. Dugo sam te čekao i sad si moja, samo moja.-počeo mi je ljubiti vrat, te je svoje odvratne prste zavukao pod moju majicu. Stisnu me je jače uza zid.

-Pusti me, ljigavče, pusti meeee…

Harry's P.O.V.

-Pusti me, molim te, pusti me.-začuo sam, te sam se trgnuo iz san. Otvorio sam oči te sam vidio Molly kako se baca po krevetu. Ustao sam i stao do nje. –Molly, probudi se.-pokušao sam je probuditi, ali bezuspješno. Odjednom me povukla za kosu i pali smo na pod. Čupala mi je kosu sve jače.

-Molly, pusti me i probudi se. Molly!-zaderao sam se na nju. Probudila se.

-Što ja radim ovdje?-upitala me je.

-Paa, pokušao sam te probuditi jer si se derala, pa  si me povukla za kosu i pali smo na pod i tako si se probudila ležeći na meni.-objasnio sam joj situaciju.

-Oprosti, ali izgledalo je tako stvarno.-rekla je dok je još uvijek ležala na meni, ali to meni nije baš posebno smetalo. Volim kad cura preuzme situaciju u svoje ruke.

-Što to?-nisam imao pojma o čemu govori.

-San i taj čovjek.-izgledala je izbezumljeno.

-Ne brini se, nitko ti neće nauditi. Ja sam tu. To je bio samo san, ružan san.

(...)

Idući putem kući sa Harry-em još uvijek sam se prisjećala onog san. Glas onog čovjeka još uvijek sam mogla čuti, a njegove dodire mogla sam osjetiti na svom tijelu. Osjećala sam strah i nemir razmišljajući o njemu.

-Molly! Molly!-čula sam Harry-ev glas kako me doziva.

-Oprosti, zamislila sam se.-rekla sam mu.

-O onom snu, da predpostavim. Rekao sam ti da zaboraviš na to. Osim toga, to je bio samo ružan san.-rekao mi je tako nježno. Nabacila sam neki mali somijeh.  Bili smo sve bliže našoj kući.  A mi smo išli sporo i polako kao da imamo svo vrijeme svijeta. Kakda smo izašli iz kolibe i otišli do rijeke, vidjeli smo da naših konja nema i odlučili smo otići  pješice, iako smo bili jako udeljeni od kuće.   Prošli smo drvored i došli smo ispred kuće.

-Pripremi se.-ostala sam zatečena.

-Na što?-upitala sam sam ga.

-Pa dobro gdje ste vi? Skoro mi je srce stalo kada su pronašli konje, a vas nije nigdje bilo!-ljutito je iz kuće izašla Dorothy i koračala je prema nama. -Gdje ste bili? Što ste radili?-da što smo radili, to sigurno ne želiš znati, pomislih.

-Rekao sam ti da se pripremiš!-šapnuo mi je Harry. Nasmiješila sam mu se. -Pa dobro ženo, zašto dišež toliku paniku? Vidiš da smo žili i zdravi. Počela je kiša, padao je mrak i sklonili smo se na sigurno.

-Daj ne deri se na mene, ti bezobraznik jedan. Ipak sam je toja baka i starija sam od tebe. Mislila sam da vam se nešto dogodilo.-rekla je. Odvalila sam se smijat kada ga je nazvala bezobraznikom. Baš je strašna. -A ti mala, ne smiji se. Ne vidim što bu tu bilo smiješno. Ajmo sad marš u kuću, se otuširat i obuć u čistu odjeću da možete nešto jest. Sigurno ste gladni. jadnici moji maleni.-rekla nam je strogo.

-Bako, pa nismo mi mala djeca od 5 godina da se...

-Nisam te ništa pitala. Čuješ li što sam rekla?-prekinula ga je. Čuvši njezine naredbe, odmah smo ušli u kuću. -Nisam je dugo vidio ovakvu.-govorio mi je Harry kada smo se penjali uz stepenice.

-Ona je jedna jako nježna žena, koliko sam uspjela vidjeti.-rekla sam.

-Nisi je još dovoljno dobro upoznala, ali neželiš znati kakva još može biti.-rekao mi je. Približavali smo se našim sobama. Ulazila sam u svoju sobu kada me je Harry uhvatio za ruku. -Pošto smo se već 2 puta zajedno kupali, pa mogli bismo i treći.-dobro, što je njemu. Prije 5 sekundi je bio normalan.

-Ne pada mi napamet. I koliko se dobro sjećam, ti si za to kriv. Da nije bilo tebe to se ne bi dogodilo.-odbrusila sam.

-Nisam je kriv što si mi toliko privlačna kad si mokra.-ok, jel on sad to meni rekao da sam mu privlačna? On stvarno nije normalan.

-Daj prekini s tim glupostima.

-Nisu to gluposti, to je istina.-rekao je i otišao u sobu. Ostala sam na hodniku crvena ko jabuka.

________________________________________________

Nadam se da vam se sviđa.