Uzavrele strasti

11. poglavlje- Ručak uz tabloide

„ I što ćeš učiniti sad?" upitala je Alexandra.

„ Moram se vratiti u Španjolsku i riješiti to" odgovorio je Max, „ ako želiš, vi možete ostati ovdje."

„ Ne, idemo s tobom."

„ Ali, sutra je obljetnica" počeo je Michael, „ mislio sam da ćete ostati."

Podigla je pogled prema njemu i namrštila se. Da, obljetnica. Sjećala se da je čak i dobila pozivnicu za taj događaj od njegovih roditelja. Bilo je logično da su je zvali. Kako se ono govorilo: drži prijatelje blizu, neprijatelje još bliže. A, ona je bila neprijatelj najviše klase. Najgore od svega, potvrdila je svoj dolazak misleći da će Michaelu stvarati probleme.

Možda je to bila njena šansa da izgladi stvari s njim. No, pojaviti se u javnosti s njime bio je veliki korak. I nije bila sigurna je li spremna na njega. No, što je mogla izgubiti? Ovako i onako nije imala ništa. Ustala je pa mu prišla.

„ Možemo razgovarati nasamo na trenutak?"

„ Naravno. Ako me vas dvoje trebate unutra sam u kuhinji."

U tišini ga je pratila u kuhinju razmišljajući što će točno reći. Pustila ga je da uđe prvi pa zatvorila vrata za njima. Nije željela tuđe uši. Sjela je za šank i nekoliko trenutaka ga u tišini promatrala dok je ulijevao kavu u šalicu.

„ Bio si u pravu."

„ U vezi čega točno?"

„ Svega" odgovorila je, „ nemam pojma kako se nositi s ovom situacijom, sve ovo je novo za mene, prestravljena sam i nemam nikakvu kontrolu. Pothvati za jednu noć su mi uvijek bili dovoljni. Sve je išlo po mojim pravilima, generički gotovo. Prepustila sam se koliko je trebalo i ništa više. Moj je um uvijek bio negdje drugdje, jednostavno tako funkcionira. Glavom mi se uvijek mota sto stvari."

„ Da, to sam shvatio."

„ Nikada mi nije um bio toliko okupiran da nisam mogla ravno razmišljati. Do sad. Ne znam kako, ali ušao si mi u glavu. Moj mozak apsolutno obožava te svoje glupe igrice i predigre. I to me plaši.

Plaši me da ću dati sve što imam i da mi neće ostati ništa. A, ovako i onako imam jako malo u životu. Ne bih mogla podnijeti da se nekome predam u potpunosti i da onda taj netko ode ili me samo iskoristi za seks."

S uzdahom je spustio šalicu na pult pa joj prišao. I eto je. Uspio je oguliti prvi sloj. I nije mu se svidjelo ono što je vidio. Bila je tako ranjiva, tako slaba i nesigurna. Ništa poput žene koja mu je palila krajeve živaca. Uhvatio je njene dlanove svojima pa stao prstima prelaziti preko njenih prstiju.

„ Rekao sam ti, Marcella već na Aljasci. Ti si više od žene za usputnu ševu i mislim to. Ono što sad vidim je da nisu drugi ti koji te uvjeravaju u to. Ti sama misliš da te drugi tako vide. Misliš da te ja tako vidim?"

„ Ne" šapnula je.

„ I to jest problem, zar ne? Michael Fabri, najveći rival Marcelle Giovani, odjednom Marcelli Giovani želi samo dobro. Zvuči teško za povjerovati, znam. Intrigiraš me, Marcella. Kompetentna si, nije mi dosadno s tobom, nisi monotona žena. Imaš oštar um i nevjerojatne ambicije. Duhovita si na neki svoj suh, ironičan način. I to me strahovito privlači kod tebe, neću ti lagati.

Nikada se nisam ovako trudio oko žene. Niti jedna do sada nije bila dovoljno da me zadrži oko sebe. Ali, ti... privlačiš me poput magneta. Želim te upoznati, Giovani. Želim znati što te nasmijava, što te uzbuđuje, što te drži budnom noćima, što te tjera u životu.