Otkucaji Srca

Ja Sofija Petrova...

"Znam da ti neće biti teško ubiti me i zato to učini što pre!"

"Dobro!"

Otvori fioku radnog stola i izvadi pištolj, naručen za moju glavu.
Prisloni mi hladnu cev pištolja na čelo između obrva. Zatvorila sam oči čekajući moju brzu smrt. Minuti su čini mi se prolazili večno, ne zato što sam se plašila zapravo bila sam potpuno hladna. Od iščekivanja sam počela da priviđam zvukove kao što su cepanje papira.

"Ne mogu devojčice, eto jebeno ne mogu!"
Otvorim oči shvatajući da je iscepao papir i sklonio cev sa moga čela.

"Zašto? Ja bih najviše volela da mi skratiš muke! "

"Ej, devojčice ti si još mlada, premlada imaš još puno toga da proživiš. Tvoj život ne sme ovako da se ugasi! Moraš da se trudiš, radiš, boriš, bez napornog rada nema ništa, znaš? Ajde sada u krevet lepo naspavaj se i sutra ću ti i ja pomoći da iz ove bitke izađeš kao pobednik! Važi?"

Nemo klimnem glavom i odvede me do sobe.

"Laku noć devojčice!"

"Čekaj! Moraš da mi pomogneš da se presvučem. Molim te..."

Okrene se zatečen, gledajući me u neverici. Jer ipak ovo nije za očekivati od mene.

"Okej?!"
Sumnjičavo me gleda misleći u sebi ovo je neka zamka

"Ajde što si se ukopao nije da nikada nisi video žensko u gaćama i brusu. Ja tebi ne mogu da se odužim za život, ali ti mi opet moraš pomoći"

Klimne glavom i priđe mi podizajući me u sedeći položaj dok mi lagano svlači majicu. Guta knedle jer dosta sam mlađa od njega i ovo je malo neprijatno. Njemu, meni ne! Koliko je stotina ljudi videlo moje dupe na baletskim predstavama dok sam skakala uvis, prosto ti pređe u naviku da na premijere dolazi brdo napaljenih momaka, koji 2 sata posle toga ne mogu da smanje erekciju.A ima i onih koji stoje ispred svlačionice i čekaju da vide vaše dupe.

"Koju pidžamu oblačiš?"

"Samo belu majicu!"

"Pa gde ti je?"

"U ormaru! Poslednja polica sa desne strane."

"Gore ili dole"

"Gore"

"Ovde ti stoje samo gaće!"

"Malo probrljaj pa ćeš naći!"

"Nema"

"Kako je moguće da nema kada stoje tu bele majice, Helena i ja smo pakovale! Pozovi je! Ja je zovem celo veče ne javlja se!"

"Pa sigurno se neće javiti u 3 sata noću! Ma jebem ti ja ovo dolazim za dve sekunde."

I na kraju prođe i više od 20 minuta

Pola sata.

Sat.

Sat ipo .

I na kraju mi bude toliko hladno pod pokrivačem jer sam gola bukvalno i pokušam da se dočepam kolica. I umesto u kolica ja završim na podu. Toliko o tome da će mi jedan egoista pomoći u nečemu...

*****
Kucanje na vratima sobe me trgnu iz mira i tišine. Otvorim vrata kad tamo ni manje ni više nego devojčica. Sa papirom u ruci.

Devojčice? - smrknem se - Šta ti treba?"

"Mogu li ? Trebamo da popričamo o nečemu vrlo važnom!"

"U redu uđi, odnosno sačekaj da te uvedem"

Prođem iza nje i uvedem je u sobu. Detaljnije je osmotri i pruži mi papir. Uzmem joj ga iz ruke i počnem da čitam:

" Ja, Sofija Petrova, jedina ćerka i naslednica Bogdana Petrova. Svu svoju preostalu imovinu svoga oca posle moje smrti ostavljam Nikolaju Vladimiroviču i njegovim naslednicima.
Imovina koju posedujem i koju će Nikolaj Vladimirovič posedovati:
3 stana od 100,120 i 200 kvadrata u Moskvi i 2. kuće od po 500 kvadrata. 5 stanova na Dorćolu, 2. kafića i restorana na Terazijama i u ulici Gospodara Vučića. Po 3 kuće na Dedinju i Senjaku. I 1 stan na Voždovcu. Kao i dve kuće preko puta stadiona Crvene Zvezde. Sve to se nalazi u bratskoj Srbiji. Kao i 3 kuće i stana u Sankt Peterburgu. I bankovni račun porodice Petrov od 100000000 milijardi evra.
Uslov da bi sve ovo pripalo Nikolaju Vladimiroviču je da me usmrti na bilo koji način.

SOFIJA PETROVA"

Izustim jedva"Dobro" i dočepam se svog Springfield XDm 4.5 kalibra devet milimetara i prislonim ovoj devojčici koja gleda smrti u oči, sasvim normalno i hladno, kao da je to nešto što viđa svakoga dana. I nisam mogao to da učinim! Nisam mogao da gledam tu hladnokrvnost u njenim očima. Nisam ja pička koja se plaši otkinuti obarač i prosuti nekome mozak, naprotiv! Prstima sam pokušavao otkinuti obarač i okončati život ove devojke, ali to nije uživanje, uživanje je kada prospeš mozak bogatašu kome iz očiju seva strah od smrti. A toliko je proživeo i toliko ljudi ubio da bi se plašio vas? Jel?

Spustim pištolj i pocepam ovaj odvratni papir.

"Ne mogu, devojčice eto jebeno ne mogu!"

Uputi mi začuđen pogled u fazonu koji mi je.

Odvedem je u sobu i smestim u krevet. I taman što pođem zatvoriti vrata, zamoli me da joj pomognem da se presvuče. Jebem ti život koliko je ova devojka jebeno zgodna. Ne,ne pričaj gluposti! Ona je mlađa od tebe kretenčino! I sad me još ubeđuje da se ovde nalazi bela majica koje nema nigde...

Popizdim i pođem do svoje sobe da joj dam moju majicu, dok ona ostaje u donjem vešu na krevetu. Uzmem svoju belu majicu i taman da se okrenem osetim ruku na svome ramenu. Kad tamo niko drugi do...
Danijele moje kućne kurvetine za oralno zadovoljavanje. Nije je bilo par dana pre moga odlaska odavde pre 15 dana, zatim mi se pridružila sedmog dana mog boravka van kuće.
Čučne ispred mene i uradi ono što najbolje zna. U tom trenutku kada je moga druga stavila u usta; zaboravio sam i na devojčicu koja se verovatno smrzava gola u sobi u kojoj ima 15°C i na belu majicu i na sve probleme okolo....

*****************

Hmm... Kako vam se čini moj dosadašnji rad?
Šta mislite o Nikolajeviom krajnje jadnom ponašanju? Sofiji? I šta očekujete kakav li će biti njihov sledeći korak, odnosno hoće li se oni napokon zbližiti?