"Ovaj samo sam hteo da te pitam koristiš li pilule?"
Nešto mi se odvratno prevrne u stomaku. Imam nagon za povraćanje, plakanje histerisanje.
"Ne, ne nisam još počela sa time, poslaću Daniela po pilule kasnije!"
Pruži mi celu tablu tih istih pilula.
"Ne treba hvala daj Danijelčetu njoj su potrebni! Ja i da zatrudnim abortirala bih! Šta će mi dete bez oca?"
"Ako je moje dete ne bih to dozvolio!"
"Ne oprosti ja sam lokalna kurva, koja ide od muškaraca do muškarca i rađa im decu! Sve je super sada!!"
"Vidi Helena ti si super devojka i lepa si i sve to, ali ja i ti možemo biti samo kombinacija za jednu noć ništa više."
O, jebeno nemoj plakati Helena! Ne i ne ! Ne smeš! Sama sebi si to dopustila!
"Ou - podsmehne se - pa mala Hel je mislila da se ja ložim na nju? - smeje se na glas kao da sam ispričala najsmešniji vic godine - Pa kako si glupa mala! Samo sam hteo da te oprobam, da saznam jesi li nevina! Ali izgleda da sam bio prvi! - opet se nastavi smejati - Za prvi put nije bilo loše, ali može i dosta, dosta bolje!"
Nakezi se. Pognem glavu pokazivajući prstom na vrata dok se gromoglasno "Marš napolje " prolamalo kućom. Izašao je taj prokletnik kroz vrata ove sobe sa zadovoljnim osmehom, jer me je maksimalno ponizio!
Ispred vrata Sofijine sobe Alekseja dočeka pesnica mog najstarijeg brata .
"Pička ti materina prokletnička ološu jedan šta si joj uradio?"
Aleksej završi na podu ne pružajući otpor.
"Marš iz kuće pizda ti materina. Moju familiju niko ne vređa i povređuje. To i ti dobro znaš odrastao si sa takvim naukom, a šta si njoj uradio pičko jedna. Svetinji ove kuće. Ja za ovo ubijam pičketino prodana!"
Udarao ga je svom snagom u stomak,glavu gde god da je stigao, a meni se duša cepala.
Molila sam Nikolaja da ga pusti, da je u redu to što mi je uradio iako nije bilo ni "u" od redu, ali nije bilo nikakve svrhe. Samo se moj pogled stopio sa bolnim, umornim pogledom, pogledom punim kajanja i suza. I iste te suze lile su niz lice osobe koju u Isto vreme mrzim i volim... Nisu to bile suze koje je on člio radi mene, već radi bola koji je osećao. A onda se onesvestio.
Sofija je bila tu za nekih par sekundi grleći me dok me je Daniel ljubio u teme koji ju je i doneo.
Mrtav je mislila sam dok na trenutak nije otvorio oči i potvrdio suprotno od mojih sumnji.Sve se brzo odigralo mene su odneli u sobu, a njega odveli kod Davida koji će ga pregledati u putu do bolnice.
Spavala sam,plakala, spavala, plakala i tako celo popodne sve dok mi nije Helena ušla u sobu u kolicima.
"Četiri napukla rebra i jedno polomljeno predpostavlja se i još jedno.
Imao blago unutrašnje krvarenje i malo jači potres mozga.
Nikolaj ga je pošteno sredio !
I zaslužio je. Znam da ti nije dobro posle svih onih odvratnih reči od njega, ali molim te pomozi mi da se spakujem! "A onda saznam da joj je Nikolaj naredio da se spakuje jer idu na lečenje u Srbiju. Beograd.
Sofija će napokon prohodati. Imaju večeras let u 23h tako da će odavde krenuti za neka 4 sata. Odnosno u 19h. Spakovale smo tri kofera prepuna stvari, ipak ostaće tamo mesec dana. Nakon što me Sofija oraspoloži ugledam njega koji jedva stoji na nogama u hodniku gde je i moja soba.Ne mogu da ga pogledam u oči ne može ni on mene. Samo prođem u sobu.
Ja ne mogu da živim u ovoj kući punoj aždaja. Aleksej, Sergej, David, Daniel sve sami muškarci i jadna Nela. Nije problem da se gledam sa ovom trojicom i provodim vreme sa njima kao do pre dolaska Sofije, ali Aleksej je tu i to samo koči situaciju... Moram da odem što dalje odavde!
Istanbul, Madrid, London, Beograd?!?
I onda mi sine da posetim sve ove gradove ali u svakom da provedem po dva meseca i više! Ali ako Sofija prohoda. Odem do Nikolaja koji se još pakuje."Hej braco!"
"Ej lepotice, kako si!"
"Super može se reći, jer želim da odem odavde!"
Iskolači oči jer ne veruje šta je upravo čuo.
"Šta?"
"Da, želim da odem odavde, prvi razlog je Aleksej, a i neću imati Sofiju ovde mesecima tako da..."
"Ja njega mogu da isteram i da ti ostaneš ovde kao i svi oni !"
"Ne, hoću da se sklonim iz ovog pakla, jednostavno sve me podseća na... Znaš već!"
Odmahnem rukom
"Rezerviši mi kartu za London za dva dana. Prekosutra ujutru oko 2-3 sata!"
"Računaj da je to završeno! Ostaviću ti na kartici desetinu hiljada evra, nema pobune. Idi tamo provedi se i kupi nam po neki poklon, u suprotnom ću se naljutiti! Kada se vratiš slavimo tvoj osamnaesti, važi? Sutra ujutru im saopšti da ideš sedi na moje mesto za vreme doručka, a onda idi kupi sebi sve što ti je potrebno od tehnike, stvari i tih vaših omiljenih ženskih sranja! Daniel će te odvesti! Kada ti ponestane novca samo mi javi ! Ajde dođi da se pozdravimo i idi se spremaj!"
I tako i uradim.
Nekoliko sati posle njih dvoje odu svojim putem. Posle večere svi odemo u sobe.
Ujutru skoro ceo ormar je bio u tri kofera i još jedan će posle kupovine. Taman kada sam videla da su svi za stolom sem Alekseja sednem na vrh stola."Pre nego počnete sa jelom, želim da vas obavestim da ja noćas odlazim odavde za London!"
"Molim?!?"
YOU ARE READING
Otkucaji Srca
Teen FictionŠta se dogodi kada se probudite u totalno drugoj sobi, kući ili možda državi ? Šta se dogodi kada vas obuzme tama i strah? Šta se dogodi kada ste osuđeni na mrak, bol, patnju i tugu? Kuda krenuti, a ne osvrnuti se za prošlošću? Šta li će učiniti S...