NE VRAĆAJ SE

4.Poglavlje - Probudila sam prošlost

Duboko sam uzdahnula, skupila svu raspoloživu snagu i vratila se natrag do kancelarije, ne dopuštajući Amarovim besmislenim zaključcima još više me izbaciti iz takta. I zastala, suočena sa razovorom koji nisam mogla izbjeći bez obzira na želju i svu mržnju prema prisluškivanju.

ʺStvarno nisam očekivao da će Diandra biti...onakva. Jako me iznenadila.ʺ

ʺU negativnom smislu?ʺ Enijin glas. ʺZašto? Mislio si, biće neka...manekenka?ʺ

ʺNa prvi pogled djeluje tako sitno i nježno kao da bi je najblaži vjetar otpuhao.ʺ Mala pauza. ʺAli ako ćemo iskreno, djevojka je poput minijaturne bombe i ne libi se reći tvom bratu što ga sleduje, a to cijenim.ʺ

"Njih dvoje su uvijek bili posebni, Džan."

ʺA ona je bez obzira na prošlost došla ovdje biti uz vas. Neko se ne bi ni okrenuo, Enia. I njen odnos s Leom, s tobom. Način na koji je gleda, da ne znam istinu rekao bih mama joj je.ʺ

ʺDidi je i doživljava tako. Jako, jako su bile vezane...Ona je jedinstvena, Džan, osjetljiva, al ponosna, skriva svoj bol od tuđih očiju. Kad voli, voli do srži. Znaš šta je uradila maloprije? Nasmijavala me, odvlačila mi misli glupostima, obje smo se smijale ko lude. I sad otišla u WC isplakati dušu.ʺ

ʺVidio sam. Zrači nečim pozitivnim uprkos svemu. Ona i Amar će se poubijati jer on ne popušta. Pretvorio se u drugu osobu, Enia, prosto ujeda bez pardona. Da ga nisam zaustavio, u autu bi se poubijali riječima.ʺ

ʺZnam, oni tako djeluju jedno na drugo. Ako se ne svađaju onda...Ali on nikad nikog neće voljeti kao nju, da ne spominjem želju. I to dok diše.ʺ Bože, na šta ode ovaj razgovor.

ʺMoraš shvatiti, ni njemu nije lako.ʺ Trenutak tišine. ʺKako joj misliš objasniti Centar? Morala bi biti glupa da nije shvatila istinu, Enia. A ona to nije. Sigurno će postavljati pitanja.ʺ

ʺI dobiti odgovore. Sakrili ste svoj identitet iza imena Amarove firme i niko od nas nije znao da ste ovdje. Izgradili Centar, opremili ga, stalno bili u blizini, a on se nije udostojio javiti do mamine bolesti. Ma, bolje da šutim, Džan." Molim?

ʺImao je svoje razloge, Enia, niko od nas ih ne zna sa sigurnošću. Al mogu se zakleti, nije mu bilo lako." Bože pomozi, on je stalno bio tako blizu...bez znanja bilo koga od nas. Morala sam se praviti gluhom, glupom, niti jedna riječ nije došla do mojih ušiju. Al volim što jeste.

ʺEvo me.ʺ Zakoračila sam unutra trudeći se biti mirna. ʺIzvini, kome nije lako? Čula sam to.ʺ

ʺNikom od vas.ʺ Enia je ubacila. ʺBaš razmjenjujemo utiske.ʺ

ʺZnam da si se iznenadio, Džan, vjerovatno očekujući neku ribu..." Slegnula sam ramenima. ʺŽalim, u meni nema ni truke 'riblje' kosti, što sam nekad rekla tvom prijatelju, čak svojevremeno predlagala da nađe bolju."

ʺJoj, joj! ʺ Enia je prasnula u smijeh. ʺSjećam se. Znaš li što joj je odgovorio? Bez problema će naći neku dovoljno dobru i atraktivnu da mu se digne, baš tim riječima, al ne i zadrži njegovu pažnju. On želi Didi, dami ostavlja dva izbora; ili da mu bude žena i zadovoljava ga za vijeke vijekova ili ljubavnica pored žene jer je neće nikad ostaviti na miru."

ʺAmar je TO rekao? Predložio da mu bude...ljubavnica?!"

ʺItekako jeste." Vrata su se otvorila i dotični pojavio na njima u svojoj punoj veličini.

ʺOpet me tračate." Pogledao me kao glavnog krivca. Zakolutala sam očima i prišla prozoru jer ta tema ubijala je raspoloženje, sjećanja udarala svom snagom, a i još sam bila tako proketo ljuta. ʺStvarno nemate neku drugu zanimaciju?"