𝑂𝑑𝑢𝑧𝑒𝑡𝑎 ✅

•6•

"Dobro jutro, ljubavi", spustim kratak poljubac za dobro jutro na njegove usne, pa uđem u kuhinju. Stanem zbunjeno, kad vidim nered.

"Uspavala si se jutros, pa sam ja spremio doručak da te ne bih budio", spusti ruke na moj struk, privlačeći me sebi. Glavu nasloni na moje rame, na šta se osmehnem. Počinjem sve više i više da cenim vreme provedeno s njim.

"Oprostiću ti ovaj nered, samo zato što si tako divan", nasmešim mu se, pa imam priliku da gledam kako i na njegovom licu blista čista sreća.

"Juče si baš rano zaspala", primeti, a ja uzdahnem svesna da ću uništiti idilu spominjanjem Luke i našeg najnovijeg susreta. Kad god ga spomenem, stvari odu dođavola.

"Bila sam previše živčana, što je pretilo da uništi ceo projekat, na kom već neko vreme radim. Znaš da se ja i C ne slažemo dobro kad sam ljuta", bes uvek izvuče ono najgore iz mene.

"Šta se desilo?", malo popusti stisak, kako bi mogao da vidi moju reakciju. Ima talenat da pročita i ono što mu ne kažem, iz mojih očiju.

"Ivan me pozvao uz obrazloženje da mu je veoma potreban prijatelj, a svi znaju kakva sam kad je prijateljstvo u pitanju. Odmah sam zapucala odavde u park ispred njegove zgrade, jer je insistirao da se tamo nađemo. I pogodi ko je zapravo sišao?", još uvek sam besna zbog tog Ivanovog postupka.

Nikad nisam volela neiskrenost.

"Luka", kroz uzdah mi odgovori i već vidim da mu je raspoloženje splasnulo. Ni ne čudi me.

"Šta je želeo?", obožavam što nikad ne pokazuje ljubomoru preda mnom, mada znam da je oseća.

"Da sazna da li si me vredan", ceo naš razgovor svedem na samo jednu rečenicu, jer znam da je to zapravo bio razlog cele one predstave. Još uvek sam sposobna da pročitam Luku.

"I? Šta si mu ti rekla?", upita uz poluosmeh, u koji sam, malo je reći, zaljubljena.

"Da si nešto najlepše što mi se desilo u životu", šapućem, a njegov osmeh raste. Dopustim sebi da se ponovo izgubim u tim smaragdima, dajući mu do znanja da sam to zaista i mislila.

"Nisi svesna koliko te volim", njegov izliv nežnosti nacrta osmeh na mom licu.

"Zar ama baš nikad ne pomisliš kako bi ti život bio jednostavniji bez mene?"

"Sigurno da bi, ali ti si vredna svih tih komplikacija", spusti dlan na moj obraz, ne prekidajući pritom našu zeleno-smeđu vezu. Spusti svoje usne na moje nežno, kako samo on zna, a ja mu uzvratim poljubac dok svoje ruke obmotavam oko njegovog vrata. Ponestane nam daha, pa se odvojimo jedno od drugog.

"Hajde da jedemo. Sigurno si gladna", pusti me iz svog naručja, ali ga ja povučem nazad sebi.

"Jesam. Tebe."

•Nikola's pov•

Posmatram je dok leži naslonjena na moje grudi i nežno se igram njenom kosom. U sobi je tišina, ali ne neprijatna. Baš naprotiv. Mislim da nam oboma prija malo tišine.

"Znaš, Nikola, razmišljala sam o onome što si rekao", progovori, a ja je zbunjeno pogledam, jer pojma nemam na šta misli.

"Ne znam na šta tačno misliš."

"Ono kad si pričao o deci. Znam da sam se u prvi mah ponela glupo, ali i sam znaš u kakvom sam haosu već duže vreme", ne sklanja pogled, insistirajući na našoj zeleno-smeđoj vezi. Zaista želi da me opali infarkt. Srce mi već uveliko preskače, nakon što mi dođe do glave da je upravo pokrenula priču o deci.

"Ne, ja sam prenaglio. Nema smisla da forsiram išta", ne želim da upropastim ovaj trenutak.

"Razmišljala sam malo o tome što si rekao. Bio si u pravu. Vreme je za decu", šokirano je pogledam, jer ne verujem šta sam čuo. Mesecima sam izbegavao datu temu, jer je bila ljuta kad sam je prvi put pokrenuo.

"Ne želim da te požurujem. Sasvim je u redu, ako ti još uvek ne želiš klince", dam joj do znanja da mogu da čekam. Znam da bi mnogi rekli da sam previše strpljiv s njom, ali volim je i previše da bih se svađao. Dovoljno mi je samo da želi da bude pored mene i ja sam srećan čovek.

"Želim. S tobom želim sve", kaže uz osmeh, a ja se izgubim. Imati decu sa ženom mog života je sve što sam oduvek želeo. Ali ako Lukin povratak ima i najmanji uticaj na njenu odluku, to onda možda i nije najbolja odluka.

"A Luka?", postavim pitanje, iako znam da bih ovim mogao sve da pokvarim. Moram da znam na čemu sam.

"Nema Luke, Nikola. On i ja smo gotova priča. Stvari su takve kakve su", kaže dok me gleda pravo u oči. Po prvi put u životu imam osećaj da je samo moja. I neverovatno je.

•Luka's pov•

"Baš si dobre volje danas", primetim da je Nikola neobično veseo. Ne skida osmeh s lica otkako smo izašli.

"Ništa posebno", da mi odgovor, no u očima mu vidim da ipak ima nešto.

"Zar od mene nešto da kriješ?", pogledam ga sumnjičavo, na šta se on nasmeje.

"Danas mi je devojka koju volim rekla da želi decu sa mnom", kaže dok blistavi osmeh krasi njegovo lice. Dosad mi nije spominjao devojku, ali po izrazu njegovog lica dok priča o njoj, jasno mi je da mu je jako stalo do nje. Mora da je zaista posebna.

"Moram da upoznam snajku", voleo bih da vidim koja ga je očarala, pa se ovoliko smeje.

"Radi mnogo, pa je i ja slabo viđam, ali smislićemo već nešto", osmehne mi se, a ja pomislim koliko sreće imam kad mi je on i posle svega ostao najbolji prijatelj.

"Mora da je jako posebna, kad si toliko lud za njom. Vidi ti se u očima", uzvratim mu iskren osmeh, dok u sebi razmišljam o Ani. Trebalo je da ja proživljavam sa njom ovakve trenutke, ali kao i obično nije sve pošlo po planu.

"Veruj mi, jeste. Nemoguće je ne voleti je", kaže s posebnim osmehom na licu, a ja se osetim srećno zbog njega. Znam kako se osećao nakon Vanje i zaista mi je drago što je našao nekog vrednog oporavka.

"Kad ste se upoznali?"

"Nakon što si ti otišao."

"I nikad mi nisi pričao o njoj?", iznenađeno ga upitam, a on slegne ramenima.

"Patio si za Anom i ja nisam želeo da ti pričam o mom ljubavnom životu. Mislio sam da bi se samo osećao gore."

"Naravno da ne bih. Srećan sam zbog tebe", uz osmeh mu uzvratim, a on spusti pogled.

"A ja se i dalje osećam loše zbog tebe. Znam koliko je voliš, ali bi ti bilo najlakše da je pustiš. Čemu borba, ako bi na kraju oboje bili samo još više povređeni?"

"Mozak to želi. Problem je u tome što srce ne želi da je pusti. Raspadam se na komade, jer shvatam da sam je izgubio. Zabolelo je kad mi je okrenula leđa i otišla. I znam da je sebično, ali boli me činjenica da je srećna s drugim i da joj ja više nisam potreban u životu."

"Ako je voliš, moraš da se zadovoljiš činjenicom da je srećna."

"Bi li ti pustio tu svoju devojku ako bi s drugim bila srećnija?", pitam ga ozbiljno, a on uzdahne.

"Ako ne bi bila srećna sa mnom, onda bih. Volim je i previše da bih gledao tugu na njenom licu."