*
Stigla kući i raspremila se.Aa u ovom Riu ništa zanimljivo,ljudi trču okolo kao sumanuti.
Mami sam poslala poruku da se ne brine,sva sreća samo mi je napisala ''Lijepo se provedi,pusa'' inače bi pisala kilometarsku poruku.
Odlučila sam da malo prošetam i odem do starog terena.
Obukla sam uske svijetle farmerice,majicu kratkih rukava sa natpisom ''Hey Boy,look at me'', obula starke i kosu vezala u neuredan rep.Uzela sam jednu od lopti koje sam takođe ponijela i izašla iz kuće zaključavši vrata za sobom.
Ovdje se dosta toga promijenilo.Mislila sam da sam zaboravila gdje se šta nalazi ali neke stvari su ostale na svom mjestu.
*Na terenu*
Teren je bio kao i obično zapušten i golovi su bili zarđali,ali to me ne sprečava da vježbam,ipak treninzi počinju uskoro.Pitam se da li iko zna da će i jedna cura igrati na SP-u.Haha malo smiješno zvuči.
Odjednom čula sam korake iza sebe.Brzo sam se okrenula a lopta je otišla u pravcu tog nekog ko je dolazio.
Bio je to momak,osrednje visok,lijepo građen,plave kose po sredini a sa strane smeđe.Imao je zeleno-smeđe oči,punije usne i prelijep osmijeh koji je otkrivao blistavo-bijele zube.
Uzeo je loptu i počeo tehnicirati.Ovi pokreti su mi bili poznati od nekud.
Ma ne nije moguće,nije to on.
Ja sam samo stojala sa strane i posmatrala ga sve dok nije šutnuo loptu prema meni.Brzo sam je primila i šutnula prema golu.
''Jako si dobra,izgleda'' napokon je progovorio.Imao je blag glas.
''Bavim se ovim od svoje sedme godine'' odgovorila sam mu.
''A sad imaš?'' upitao me i napravio neodređenu facu.
''21.Što pitaš?'
''Onako,zanima me.'' odgovorio je i ponovo uzeo loptu te je šutnuo prema meni.Malo smo igrali sve dok me on nije upitao.
''Odavde si?'
''Živjela sam ovdje nekad' ali sam se odselila u London.Zašto te i to zanima?''
''Poznata si mi ali ne mogu da se sjetim odakle''
Čudno,i on je meni bio poznat.
''I meni su poznati ovi pokreti koje radiš sa loptom,mislim dok tehniciraš''
Nije mi ništa odgovorio na ovo.Samo je nastavio sa igrom.Pokušala sam da mu je otmem ali me je izdriblao.
Tek sam se tad' sjetila.Samo jedna osoba koju poznajem ovako dribla,to jest driblao je tako kad' smo bili mali.Pa to jee Neymar.Ne nije moguće da je od onakvog dječačića izrastao u ovakvog muškarca.Ne mogu da vjerujem.
''Ček',da se ti slučajno ne zoveš Neymar?'' morala sam da ga pitam,ne mogu više izdržati.
''Daa,čekaj,čekaj da ti nisi možda Naomi Scott?'' začuđeno me je upitao.
''A da ti nisi možda igrao za školski klub?'' (ovo sam izmislila xD) oboje smo se nasmijali.
''Haha,da ali ne dugo,kasnije sam prešao u Santos.A ti?Kada si otišla odavde?Dugo te nisam vidio.'' blago se nasmiješio i okrenuo prema meni.
''Pa ubrzo sam otišla k' baki a kasnije,mislim poslije tatine smrti''suze mi se nakupljaju u očima nakon što sam ovo pomenula ali ih zaustavljam trepćući ''sam,zajedno sa mamom,otišla u London i sad sam se vratila'' blago sam se nasmijala i primila loptu i počela se igrati njome kako bih skrenula misli.
''Žao mi je zbog tvog tate'' tiho mi je odgovorio.
''Ma,ja tu ništa ne mogu.'' htjela sam mu se izjadati ali nisam.Mislila sam da me ni on neće razumjeti.
''Nego ja sad moram ić'.Evo ti moj broj pa možemo nekad' na kafu otić'.''
''Aham ok.Daj mi tvoj mobitel da ti ukucam svoj'' rekla sam i na kratko podigla pogled na njegove oči te ga brzo spustila uzevši bijeli iPhone iz njegove ruke.Imamo isti.Na to sam se nasmijala te brzo ukucala svoj broj i pružila mu telefon nazad.
''Pa vidimo se,N.'' rekao je i poljubio me u obraz.Uf ovo me iznenadilo.N me zvao i kad' smo bili mali ali u rijetkim situacijama.
''Da,vidimo se.Valjda'' promrmljala sam te mu mahnula.
*
Ubrzo nakon Neymara,i ja sam se uputila ka zgradi gdje ssam živjela.Svoj dom ne volim da zovem ''stan'' uvijek kažem ''kuća'',ne znam zašto ali to mi ljepše zvuči.
Išla sam niz ulicu,razmišljajući o Neymaru i o tome kako smo se družili kao mali.Hmm bio je jako smiješan dječak i uvijek nasmijan.
**BOOM**
Neko se tako jako zabio u mene.Auu moja glava..
''Izvini,izvini,izvini,stvarno mi je žaoo.Uf jaoo koja sam ja kozaa.Aa izvini.Je l' boli puno?''govorila mi je neka cura duge smeđe kose i smeđih očiju,vitke linije.Lice joj je izgledalo zabrinuto i sigurno je čekala moj odgovor.
''Da,da,sve pet,ahahah'' odgovorila sam joj i pukla se smijat',
''Uff,hvala Bogu.Hej,ništa nije smiješno.''rekla je i lupnula me u rame.
''Hahah,ok,ok.Nego pomozi mi da ustanem hahah'' rekla sam i ona mi je pružila ruku.Nosila je gomilu knjiga.
''Sledeći pu nemoj nositi ovolike knjige.Teže su od tebe.ahahah'' nastavila sam i ponovo se odvalila smijat',ali mi se ovoga puta i ona pridružila.
''Alexandra,ali svi me zovu Alex'' rekla je i pružila ruku i slatko se nasmijala.
''Naomi,ali možeš me zvati N.Nisi odavde?Mislim,slabo ko ovdje ima takvo ime'' odgovorila sam joj i rukovale smo se.
''Ne nisam.Iz New York-a sam.A ti?''
''Da ja jesam odavde,ali moj tata je iz Londona pa imam takvo ime.'' blago sam se nasmijala.
''Aham,nego poslije svega ovoga i tako to,mogu li te zamoliti za pomoć,mislim ako imaš vremena?''nesigurno me pitala.
''Da,zašto da ne.''
''Sve ove knjige treba odnijeti u biblioteku.Inače držim je,sama,i nemam nikoga da mi pomogne a pomoć mi je prijeko potrebna''
Pa ovo je sjajno,meni treba posao,mislim ne mogu samo živjeti od tog SP-a a i ko zna koliko ću dobijati.
''Pomoć ti je potrebna?'' upitala sam je i počešala se po kosi.
''Daa''
''Pa vidiš,meni treba posao,ii ehm,pa mislim ono mogu ti pomagati'' uff,nešto mi je kuljvalo u stomaku i bilo mi je neprijatno.
''Pa to je sjajno.Hajde,brzo da što prije završimo.Biblioteka i onako ne radi danas.'' rekla je sa velikim osmijehom i meni je laknulo.
*
Došla kući,sva nasmijana i happy.U jednom danu stekla jednog prijatelja i vidjela starog.Najbolji dan.
Već je 21h??
Kad prije?Sutra idem sa Alex na kafu.Imam prijateljicu,hah,malo čudno ali to je super.
Upalila sam TV i legla na krevet.
Da li će me Neymar zvati?Ma,sigurno će se sjetit' od svih on mene baš da zovem.Uopšte ne trebam razmišljati o tome.
zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz....
Ovako,novi dio.Onaj prošli sam obrisala jer mi se nije svidio pa sam napisala novi.Ovaj je valjda malo bolji.Hvala vam što čitate.Ly <3
YOU ARE READING
Half a heart
Fanfiction"Ima tako predivne oči" zaneseno je govorila. "Kada bi samo njegovi pogledi bili za mene,kada bi on cio bio moj,ma ne,to ne moze biti tako.Ti nisi njegov tip,tako je bar rekao zadnji put." Završila je rečenicu tiho dok joj se suza polako počela slje...