I ja sam tebe čekao (I ja... 2) 🔚

2. Plan

Otišao je iz bolnice zabrinut, ali istodobno i jako ljut na Lauru. Da ga je poslušala, ovo se ne bi dogodilo. Milijun puta joj je govorio da počne plaćati preko interneta, ali ne, Laura je bila jako tvrdoglava žena i nije vjerovala da je to dovoljno sigurno. Radije bi se obukla, stavila svoj voljeni šešir, nanijela svoj omiljeni crveni ruž koji joj je bio zaštitni znak još od mladosti i otišla do poslovnice. Robert je shvatio da joj je to isprika za izlazak.

Krenuo je do banke potražiti tu curu, mama mu ne bi dala mira dok je ne pronađe. Ušao je u poslovnicu u kojoj je bila gužva, svi šalteri su radili, ali ni za jednim nije bilo djevojke koja odgovara opisu. Krenuo je prema nekom uredu kad ga je zaustavio čuvar.

- Kamo ste krenuli?

- Tražim voditelja ili voditeljicu.

- Imate dogovoreno?

- Ne, odvratio mu je pomalo nervozno Robert. Čuvaru je, takav nervozan, postao sumnjiv pa mu je rekao neka izađe. Robertu je sad prekipjelo.

- Slušajte, da ste sinoć bili tako efikasni, moja majka ne bi doživjela infarkt i ne bi sada bila u bolnici. Zato me odmah vodite do šefa, povisio je ton.

Čuvar je čuo što se večer prije dogodilo, njegov kolega je kažnjen jer je baš tih desetak minuta napustio svoje mjesto i sada se uplašio da će i on stradati ako ovom ljutitom visokom tipu ne pomogne. Pokucao je na vrata ureda, malo ih otvorio i rekao: Imate stranku, nije najavljena.

- Josipe, znate da ne primam nenajavljene stranke, ne smetajte mi, u gužvi sam, čuo se iznutra nervozan ženski glas.

- Mislim da biste ovu trebali primiti, odvratio je Josip, otvorio vrata i propustio Roberta.

Jako našminkana žena u tridesetima, plave kose sa strogom bob frizurom, naglo je podigla pogled s novina koje je čitala i u trenutku kad je ugledala privlačnog muškarca joj se izraz lica promijenio iz ljutitoga u zavodljiv, a glas je postao sladak.

- Dobar dan, kako vam mogu pomoći?, pitala je i nasmiješila se.

Robertu se kosa dizala na glavi od takvih koje su hladne i bezobrazne prema svakome tko im nije bitan, a onda se počnu rastapati kad vide nekog tko ih zanima ili im može koristiti.

- Dobar dan, ja sam Robert Majer, moja majka Laura Majer bila je sinoć ovdje u poslovnici kad se dogodila pljačka, započeo je Robert.

- Oh, da, da, izvolite, uđite, sjednite. Bilo je to grozno, pa kako je gospođa, je li dobro? Znate, učinili smo sve što je u našoj moći da joj pomognemo, na sreću je hitna stigla brzo, nadam se da je sve u redu..., krenula je mljeti sladunjavim tonom.

- Mama se oporavlja. Nego, tražim gospođicu koja joj je spasila život.

- Gospođicu koja je spasila život? Ne znam na koga mislite, bilo nas je više ovdje.

- Mlada, crnokosa, zelenih očiju.

- Ah, da, to je Ivana, na njenom je šalteru vaša gospođa majka obavljala transakciju, ona je kod nas tek par mjeseci, još je na probnom roku, znate. Zašto je tražite?

- Zato što je želim upoznati. Kad radi?

- Neće dolaziti ovaj tjedan, prema pravilniku svima nakon pljačke dajemo nekoliko slobodnih dana da se oporave.

- U tom slučaju molim vas njen broj telefona ili adresu.

- Na žalost, ne smijem davati privatne podatke zaposlenih.

- Gospođo...

- Gospođica.

- Dobro, gospođice, razumijem, ali moja majka želi svakako stupiti u kontakt s osobom koja joj je spasila život.