Stojala si u ćošku ulice,
dok je kiša padala.
Svi su bili ispod kišobrana,
ili bi se krili svojim jaknama i sakoima,
dok si ti stajala i gledala,
gledala si kako svi odlaze.
Nisi htela pobeći,
bila si dosta pitoma
tim tmurnim oblacima,
kao da su ti oni bili
najbolji prijatelji.Time sam te smatrao drugačijom.
Drugi bi te smatrali
za totalno običnu devojku,
dok sam ja mislio da si ti jedina
koja ima pogled
koji te može naterati da zavoliš
i da te ispuni ljubavlju,
ali u isto vreme te može ubiti
i izazvati prazninu u svom srcu.Ti si tražila kiše.
Tražila si sitne kapljice
po svojoj koži.
Tražila si da kiša stalno lije,
da pada,
da Sunce napuni
svaki oblak tugom i emocijama
i da pusti kišu
na tvoju kožu.
Polako da teče
na tvom telu,
kroz tvoju dušu,
sve dok se ne osećaš
totalno ispunjeno
da i sama postaneš
kiša.
YOU ARE READING
Reka tvoje duše
Poetryima nečeg mnogo tužnog u našoj ljubavi a to je osećaj praznine sa tobom ali isto i toliki osećaj praznine bez tebe. ... #1 in Poetry- 17. 02. 2019. #1 in Poetry- 10. 05. 2019.