Tvoje usne su
oduvek htele
da dotaknu
vrh neba.
Zato sam te i nazivao,
kao nešto
nalik nebu.
Definisao sam te
kao nešto nedodirljivo,
rasprostranjeno po mislima.
Možda više
kao fantazija neka,
mada uvek su bila
tako daleko.
Blizu fizički,
ali daleko po mislima,
tu daljinu mogu porediti sa ovom
izmedju zemlje i neba.
Samo ti si bila nebo,
pa su ti se svi divili
kako možeš ostati
tako bistra,
kao da svaki oblačak
oteraš.
YOU ARE READING
Reka tvoje duše
Poetryima nečeg mnogo tužnog u našoj ljubavi a to je osećaj praznine sa tobom ali isto i toliki osećaj praznine bez tebe. ... #1 in Poetry- 17. 02. 2019. #1 in Poetry- 10. 05. 2019.
