Reka tvoje duše

↠ 14.

Nisam razmišljala o svemu ovome,
da ćeš tako lako otići.
Ali čudi me sada
kada se prisetim svega.

Promene se dešavaju,
mada toliku od tebe očekivala nisam.
Čak ni u najgrdjem košmaru
niti sam ju želela najgorem neprijatelju.

Plašila sam se, da tebe ne zahvati.
Stvarno jesam, onako iskreno
iz neke ljubavi.
Volela sam te jako.

I volim te i dalje,
ali ti voliš nekoga drugoga više od mene,
i razumem to.
Opet, brinem

brinem za to kako si,
kako dišeš i šta je bilo danas.
Šta si jeo za doručak i
da li si se opet osećao usamljeno.

Nemoj me shvatiti pogrešno,
ali umro si.
Ne, ne prizivam neku smrt tebi niti nesreću,
ali nestao si.

Nestao si kao pepeo
ili si se toliko smanjio kao trun neka.
To me je zabolelo, jako.
Nisam ni shvatila koliko jako, tek do sada.

Nema te  satima,
danima, mesecima.
Tvojih emocija nema.
Ne brineš se više niti te je briga.

Tvoji zagrljaji nisu isti,
čak ni pogled nije.
A to me je ubilo,
kao staklo slomilo.

I tvoj nestanak me je onako,
rascepao.
Da, još stojiš pored mene
ali ne kao ista osoba.

To sam sada shvatila,
bitnija ti je od mene
i razumem, dešava se.
Ali sve je potonulo.

Sreli smo se
a posle toga si me
napustio,
čemu onda takvi susreti?